Zgušnjavanje krvi nije samo medicinski termin iz enciklopedije. To je stanje koje može postepeno, gotovo neprimetno, da utiče na kvalitet vašeg života. Povećan umor, glavobolje, osećaj težine u nogama, kratak dah… Sve ovo ne mora biti posledica samo iscrpljenosti ili promene vremena. Ponekad razlog može biti i to što vaša krv ne cirkuliše onako kako bi trebalo.
Kada krv postane "pregusta"
Krv se ne zgušnjava preko noći. To je proces na koji mogu uticati brojni faktori – nedovoljno kretanja, nedovoljan unos vode, previše šećera, hronični stres, ali i ono što svakodnevno unosimo kroz ishranu.
Ne govorimo samo o brzoj hrani i gaziranim napicima. Postoje namirnice koje na prvi pogled deluju potpuno bezazleno, čak i zdravo – one koje su deo naše tradicije i koje smo navikli da jedemo od detinjstva. Međutim, ako se konzumiraju prečesto i u velikim količinama, mogu nepovoljno uticati na ravnotežu organizma i doprineti promenama u sastavu krvi.
Kada krv postane gušća nego što bi trebalo, ona više ne funkcioniše kao savršeno usklađen sistem koji brzo i efikasno prenosi kiseonik i hranljive materije do mozga, srca i mišića. Tada se mogu javiti oscilacije krvnog pritiska, osećaj iscrpljenosti, hladne ruke i noge, a u ozbiljnijim slučajevima povećava se rizik od stvaranja krvnih ugrušaka.
To nije samo pitanje neprijatnih simptoma – u određenim situacijama može predstavljati ozbiljan zdravstveni problem.
"Život čoveka jeste kretanje krvi", pripisuje se Hipokratu.
Kada se taj prirodni tok poremeti, telo počinje da šalje signale. Zato je naročito nakon 50. godine važno obratiti pažnju na namirnice koje svakodnevno unosimo. Ne zato da bismo živeli pod zabranama i strahovima, već da bismo bolje razumeli šta našem organizmu prija, a šta mu može otežati rad.
U nastavku donosimo pet namirnica sa kojima bi trebalo biti umereniji, posebno ako imate sklonost ka povišenom krvnom pritisku, proširenim venama, problemima sa cirkulacijom ili ako su vam analize krvi pokazale odstupanja.
1. Banane
Na prvi pogled, teško je zamisliti bezazleniju namirnicu od banane. To je voće bogato kalijumom, vitaminima i vlaknima, a mnogi je smatraju jednom od najzdravijih užina.
Ipak, problem može nastati kada se banane, naročito veoma zrele, jedu u velikim količinama. One sadrže značajan procenat prirodnih šećera koji mogu brzo podići nivo glukoze u krvi. Kada se to često ponavlja, organizam može imati poteškoća sa regulacijom metabolizma šećera, što dugoročno utiče i na stanje krvnih sudova.
Kod mlađih osoba telo uglavnom lakše podnosi takve promene, ali sa godinama metabolizam postaje sporiji i osetljiviji. Posle 50. ili 60. godine posebno je važno voditi računa o količini hrane bogate jednostavnim šećerima.
Banana sama po sebi nije neprijatelj zdravlja. Ona može biti deo uravnotežene ishrane, ali kao i kod mnogih drugih namirnica – ključ je u meri.
Kako je jednom rekao Vilijam Osler, jedan od začetnika moderne medicine:
"Mudar čovek izbegava ona zadovoljstva za koja mora preskupo da plati."
Banana može biti malo zadovoljstvo. Samo je važno znati kada je dovoljno.
2. Mahunarke
Pasulj, sočivo, leblebija i soja danas su veoma cenjene namirnice, naročito zbog visokog sadržaja biljnih proteina i hranljivih materija. One mogu biti odličan deo raznovrsne ishrane, ali kao i sa svim drugim namirnicama, preterivanje može napraviti problem.
Velika količina proteina, posebno kada se kombinuje sa nedovoljnim unosom vode i manjkom fizičke aktivnosti, može dodatno opteretiti organizam. To je naročito važno kod osoba koje već imaju probleme sa bubrezima ili jetrom, jer upravo ti organi učestvuju u preradi i izbacivanju određenih materija iz tela.
Porcija pasulja jednom nedeljno nije razlog za zabrinutost. Međutim, kada mahunarke postanu gotovo svakodnevna osnova ishrane, posebno u starijem dobu, važno je voditi računa o ravnoteži.
Dobro je menjati obroke – jedan dan sočivo, drugi dan povrće, riba ili laganiji obrok. Raznovrsnost je često najbolji saveznik zdravlja.
3. Peršun
Peršun je biljka koju mnogi smatraju običnim začinom, ali on zapravo ima veoma bogat sastav. Posebno se izdvaja po sadržaju vitamina K, koji učestvuje u procesu zgrušavanja krvi.
Upravo zbog toga osobe koje imaju sklonost ka stvaranju ugrušaka ili probleme sa cirkulacijom treba da budu oprezne sa veoma velikim količinama ove biljke.
Naravno, nekoliko grančica peršuna u supi ili salati neće napraviti problem. On može biti koristan deo ishrane, ali kao i kod svega drugog – količina pravi razliku.
Ako želite da obogatite obroke zelenim biljem, možete koristiti i mirođiju, rukolu ili bosiljak, koji takođe sadrže brojne korisne materije.
4. Puter
Miris svežeg hleba premazanog puterom, kaša sa kašičicom putera ili domaća peciva – mnogima su to ukusi detinjstva. Međutim, ono što je nekada bilo deo svakodnevne ishrane danas zahteva malo više pažnje.
Puter sadrži zasićene masne kiseline koje, kada se često i u velikim količinama koriste, mogu nepovoljno uticati na nivo masnoća u krvi i zdravlje krvnih sudova.
Kako starimo, organizam sporije obrađuje masniju hranu, krvni sudovi postaju manje elastični, a potreba za lakšom i uravnoteženijom ishranom postaje sve važnija.
To ne znači da puter treba potpuno izbaciti.
Povremena mala količina – u kaši, uz povrće ili kao deo kvalitetnog obroka – može biti sasvim prihvatljiva. Problem nastaje kada puter postane svakodnevna navika, naročito u kombinaciji sa masnim mesom, kobasicama i prženom hranom.
5. Prženi krompir
Malo je jela koja bude toliko uspomena i zadovoljstva kao prženi krompir. Hrskava korica, miris iz tiganja i osećaj domaće hrane čine ga omiljenim obrokom mnogih ljudi.
Ipak, upravo način pripreme čini veliku razliku.
Krompir sam po sebi sadrži dosta skroba koji se u organizmu pretvara u glukozu. Kada se prži, dodatno upija masnoće, a kombinacija velike količine ulja, soli i visokih temperatura stvara obrok koji može biti težak za organizam.
Povremeno uživanje u prženom krompiru nije problem. Međutim, kada on postane redovna navika – posebno uz masno meso, sosove i velike porcije – krvni sudovi i metabolizam mogu početi da osećaju posledice.
Nije problem jedan obrok.
Problem nastaje kada ono što bi trebalo da bude povremeno zadovoljstvo postane svakodnevna rutina.
Nije važno samo šta jedemo, već i kako živimo
Zgušnjavanje krvi nije posledica samo jedne namirnice. Na to utiče čitav način života – nedovoljno kretanja, premalo vode, stres, dugotrajno sedenje i nedostatak sna.
Ipak, ishrana ostaje jedan od temelja zdravlja.
Svaki obrok predstavlja poruku koju šaljemo svom telu. Organizam ne razlikuje "ukusno" i "zdravo" onako kako to činimo mi. On jednostavno reaguje na ono što mu pružamo.
Cilj nije odreći se svega što volimo, već pronaći ravnotežu između uživanja i brige o sebi.
Ako imate simptome koji vas brinu ili sumnjate da postoji problem sa cirkulacijom ili zgrušavanjem krvi, najbolje je da ne nagađate, već da se obratite lekaru i uradite odgovarajuće analize.
Ponekad jednostavna kontrola može na vreme ukazati na problem.
Budite pažljivi prema svom telu, ali bez straha i preterivanja. Zdrav život ne znači odricanje od svega što volite – već pronalaženje načina da živite u skladu sa potrebama svog organizma i godinama koje nosite.