Ostavljanje ručka za sutradan mnogima je svakodnevna navika. Podgrevanje hrane štedi vreme, novac i olakšava organizaciju obroka, posebno kada se živi ubrzanim tempom. Ipak, stručnjaci upozoravaju da određene namirnice nakon ponovnog zagrevanja mogu promeniti svoj hemijski sastav i postati potencijalno štetne za organizam, naročito za jetru i sistem za varenje.
Problem najčešće nastaje zbog nepravilnog čuvanja hrane i sporog hlađenja nakon kuvanja. Kada jelo satima stoji na sobnoj temperaturi, stvaraju se idealni uslovi za razvoj bakterija i toksina koji mogu izazvati ozbiljne tegobe.
Zašto podgrejana hrana može da bude problem?
Kada se pojedine namirnice više puta zagrevaju, dolazi do promena u njihovoj strukturi. Osim gubitka nutritivnih vrednosti, mogu nastati jedinjenja koja dodatno opterećuju jetru, organ koji ima ključnu ulogu u detoksikaciji organizma.
Najveći rizik nastaje kada se hrana dugo hladi na sobnoj temperaturi, jer tada dolazi do razmnožavanja bakterija koje proizvode toksine otporne čak i na ponovno zagrevanje.
Spanać i lisnato povrće ne vole ponovno zagrevanje
Spanać, blitva i kelj bogati su prirodnim nitratima koji sami po sebi nisu opasni. Međutim, kada kuvano povrće dugo stoji, bakterije mogu nitrate pretvoriti u nitrite, a daljim zagrevanjem mogu nastati nitrozamini – jedinjenja koja se povezuju sa štetnim uticajem na organizam.
Zbog toga nutricionisti savetuju da se spanać i slično lisnato povrće pripremaju u količini koja će se odmah pojesti, bez ostavljanja za kasnije podgrevanje.
Pirinač krije bakterije koje preživljavaju kuvanje
Mnogi veruju da kuvanje uništava sve bakterije, ali to nije uvek tačno. Pirinač može sadržati spore bakterije Bacillus cereus, koje preživljavaju visoke temperature.
Ako kuvani pirinač ostane dugo van frižidera, bakterije počinju da se razmnožavaju i stvaraju toksine koji mogu izazvati mučninu, povraćanje i ozbiljne probleme sa varenjem. Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da ponovno podgrevanje često ne uništava te toksine.
Stručnjaci zato preporučuju da se pirinač ohladi što pre nakon kuvanja i čuva u frižideru najduže jedan dan.
Pečurke brzo menjaju sastav nakon pripreme
Pečurke imaju veoma osetljivu proteinsku strukturu i zbog toga zahtevaju posebno pažljivo čuvanje. Nakon termičke obrade njihovi proteini počinju brzo da se razgrađuju, naročito ako dugo stoje na sobnoj temperaturi.
Ponovno zagrevanje može dodatno promeniti njihov sastav i izazvati tegobe poput nadutosti, bolova u stomaku i problema sa varenjem. Nutricionisti preporučuju da se jela sa pečurkama jedu odmah nakon pripreme ili da se pravilno rashlade i pojedu što pre.
Najčešće greške koje pravimo u kuhinji
Mnogi nesvesno povećavaju rizik od kvarenja hrane svakodnevnim navikama. Najveća greška je ostavljanje toplog jela satima na šporetu ili stolu pre nego što se stavi u frižider.
Takođe, često zagrevanje istog obroka nekoliko puta dodatno povećava mogućnost razvoja bakterija i gubitka hranljivih materija.
Da li sme da se podgreva krompir?
Krompir se generalno može podgrevati, ali samo ako je pravilno čuvan nakon pripreme. Ako dugo stoji na sobnoj temperaturi, može postati pogodno tlo za razvoj bakterija.
A šta je sa sarmom?
Sarma je nešto otpornija na podgrevanje zahvaljujući kiselom kupusu, ali i kod nje važi pravilo da je najbolje zagrevati samo onu količinu koja će se odmah pojesti.
Iako podgrevanje hrane deluje potpuno bezazleno, stručnjaci upozoravaju da način čuvanja i pripreme obroka može imati veliki uticaj na zdravlje. Upravo male greške koje svakodnevno ponavljamo često predstavljaju najveći problem za organizam.