Tomi Grejvs je nabacio ogroman osmeh i izveo savršen kolut, ali iako je verovao da se njegove akrobacije prenose milionima ljudi, u stvarnosti, njegova jedina publika bile su medicinske sestre koje su ga pratile na psihijatrijskom odeljenju.
Grejvs (32) iz Bermondsija u Londonu, završio je na lečenju u ustanovi za mentalno zdravlje nakon što ga je osam dana bez sna gurnulo duboko u psihozu. U tom stanju je verovao da živi život poput lika Džima Kerija u filmu "Trumanov šou".
"Porodica me je poslala u bolnicu kolima hitne pomoći jer su znali da nešto nije u redu. Bio sam izuzetno rečit, ali ono što sam pričao nije imalo smisla. Imao sam plan da okončam rasizam, seksizam, ratove, izlečim rak, sve te neverovatne stvari. U tom trenutku više nisam ni znao gde se nalazim. Mislio sam da sam u televizijskom studiju", priseća se on, prenosi "Dejli mejl".
Od plemenitog cilja do potpunog gubitka stvarnosti
Grejvsova deprivacija sna počela je dok je radio na projektu za prikupljanje novca za dobrotvornu organizaciju za beskućnike. Planirao je događaj sa muzičarima i glumcima, ali ga je uzbuđenje potpuno obuzelo.
"Što sam više radio, postajao sam pod stresom, naviralo mi je sve više ideja i bilo mi je sve teže da zaspim. Mozak jednostavno nije hteo da se isključi. Kako su dani prolazili, ideje su postajale sve ekstremnije i razrađenije, neki bi rekli sumanute. Do šestog dana nespavanja, ideja je porasla sa prikupljanja 100 funti na 66 miliona funti. Tada sam primljen u bolnicu", kaže Tomi.
Nastup za Oskara pred bolničkim kamerama
Tomi je proveo četiri nedelje u bolnici, ali je u početku bio toliko loše da je bio ubeđen da su bolničke kamere deo seta i da mora da zabavlja publiku. Pevao je, plesao i pravio kolutove verujući da će dobiti Oskara za svoj nastup.
"Jedna od medicinskih sestara mi je rekla da ću dobiti Oskara ako tako nastavim. Većina bi to shvatila kao sarkazam, ali ja sam mislio: "Voleo bih da dobijem Oskara", priča on.
Lekari su mu dijagnostikovali maničnu epizodu sa psihom uzrokovanu stresom i nedostatkom sna. "Potpuno sam napustio planetu Zemlju, nisam imao osećaj šta je stvarnost. Izvodio sam performanse pred kamerama, preskakao sestre, trčao uz zidove. Na kraju su uspeli da me uspavaju uz pomoć raznih lekova."
Novi početak: San kao prioritet
Kada je otpušten mesec dana kasnije, život mu je bio u komadićima. Bio je svestan da bi ponovo mogao da izgubi razum ako ne bude vodio računa o spavanju.
"Osećao sam se tako tužno i osramoćeno. Moj doktor je rekao da moram da naučim kako da spavam ili rizikujem da ponovo izgubim osećaj za stvarnost. Čim sam počeo bolje da spavam, mozak mi je proradio, produktivnost je porasla i konačno sam osetio kako život izgleda kada si potpuno odmoran."
Grejvs je naredne dve godine proveo učeći o higijeni spavanja, a u aprilu 2025. godine kvalifikovao se za stručnjaka za spavanje. Danas više ne izlazi kasno vikendom, već ima striktno vreme za odlazak u krevet i buđenje.
Sada vodi radionice za kompanije i zajednice, trudeći se da učini zanimljivim odlazak na spavanje na vreme. Želi da prekine začarani krug iscrpljenosti koji je postao norma u savremenom društvu, gde se vikendi žrtvuju za kasne izlaske, a radna nedelja započinje ranojutarnjim umorom.