MAĐARICA, LEPA KAO GREH, UDAVALA SE 9 PUTA: Jureći milionere u brak je ušla sa mužem rođene sestre, a onda se desio ŠOK

"Nijedan muškarac s kojim sam bila u vezi nije mi se zamerio toliko da bih mu vratila dijamante koje mi je poklonio," izjavila je mnogo puta, i tog načela se držala celog života.

Iako je glumila u pedesetak filmova i nebrojeno puta nastupala u raznim emisijama na televiziji, Za Zu Gabor svet će pamtiti po burnom životu, devet brakova i stotinama pikantnih veza koje nikada nije krila.

"Brak bi se morao bazirati na načelu pedeset-pedeset. Muškarac mora imati barem pedeset godina i najmanje pedeset miliona dolara," govorila je, piše zenskatv.rs

Iako se podaci oko njenog rođenja razlikuju, izgleda da je najverodostojniji onaj prema kome je rođena 6. februara 1917, u Budimpešti, kao Sari Gabor. Bila je druga od tri kćerke vojnog oficira Vilmoša Gabora i domaćice Joli Gabor.

Njene sestre, starija Magda i mlađa Eva, bile su odmalena izuzetno vezane za Za Zu, a sve ih je pod budnim okom držala majka, koja je, ne ostvarivši snove da postane glumica, odlučila da kroz kćerke realizuje svoje ambicije.

Porodica Gabor je bila vrlo imućna: živeli su u raskošnoj vili u Budimpešti, o kojoj se brinulo sedamnaest članova posluge. Sve kćerke su pohađale skupe privatne škole, najpre u Mađarskoj, potom u Švajcarskoj, a Za Za je godinu dana studirala i na Konzervatorijumu u Beču. Joli Gabor, koja je, kad joj se kćerka proslavila u Holivudu, napisala autobiografiju, nije krila kako je pred decu postavljala visoke ciljeve.

"Morale su da nauče kako nije dovoljno biti samo lep. Morale su da budu najlepše i da se ponašaju kao dame," otkrila je.

Lepota je ključ uspeha

Majka im je, dok su još bile devojčice, usadila uverenje da su za ženu najveći aduti izgled i lepota, pa je Za Za već s trinaest godina odlučila da "unovči" svoj izgled. Prijavila se na izbor za mis Mađarske i – pobedila. U biografiji "Jedan život nije dovoljan", koju je izdala šezdesetih godina prošlog veka, priznala je:

"Nosila sam krunu samo pet minuta, a onda je žiri saznao koliko mi je godina, pa su me oterali kući."

Ali, pobeda na tom takmičenju samo ju je učvrstila u uverenju da je majka imala pravo: lepota je ključ uspeha. Splet bizarnih okolnosti gurnuo ju je u prvu pravu avanturu samo šest godina kasnije: na povratku iz škole pronašla je napušteno štene škotskog terijera i donela ga kući. Otac, veliki ljubitelj konja, nije dopustio da mu kćerka zadrži najnovijeg psa (već su imali trinaest), pa je Za Za došla na spasonosnu zamisao: udaće se, i tako niko neće moći da joj zabrani da zadrži psa. Pozvala je prijatelja svog oca, turskog atašea za kulturu Burhana Belgea, i predložila mu da se venčaju.

Turski diplomata joj je, naime, prilikom jedne večere u njihovoj kući, rekao kako će je jednoga dana sigurno zaprositi. Burhan je na njen predlog – pristao.

Otac je bio zgranut, ali je majka uspela da ga smekša tvrdeći da je politička situacija u Evropi napeta i da ne bi bilo loše da imaju dobre diplomatske veze. Venčali su se početkom 1937, neposredno pre nego što je Za Za proslavila dvadeseti rođendan.

"Nisam uopšte razmišljala o tome da je Burhan stariji od mene dvadeset osam godina, jedino mi je bilo važno to da sam mogla zadržati psa. Ali, mom mužu se pas nije svideo, a pogotovo nije voleo što je spavao sa mnom u krevetu. Turci više vole mačke. Zato nismo nikada ni konzumirali brak. Iskreno govoreći, moj suprug prema meni ponašao kao stric: pazio je da odlazim na nastavu, idem zubaru, ponašam se pristojno. Bio je pametan čovek i od njega sam mnogo naučila," priznala je jednom.

Posle dolaska u Ankaru, Za Za je zavolela Tursku i dobro naučila jezik svoga muža. Ali, bilo joj je, kako je sama otkrila, mnogo važnije što je upoznala brojne zanimljive muškarace. Jedan od njih bio je Kemal Ataturk, otac moderne turske države. A markantni brkati Turčin bio je poznat po svojoj strasti prema lepim i vrlo mladim devojkama.

"Ni sama ne znam kako se to dogodilo, ali Kemal je vrlo brzo počeo neodoljivo da me privlači. Iskreno, impresionirao me je svojim seksualnim umećem i zaveo perverzijama," napisala je u svojoj knjizi.

Pohod na Ameriku

Drugi svetski rat bio je pred vratima, vremena su bila teška, neizvesnost zbog pretećih sukoba postajala je sve teže podnošljiva, pa je Za Za pošla stopama mlađe sestre Eve, koja se 1939. s mužem, švedskim lekarom, preselila u Kaliforniju. Eva je, kao uostalom i njene sestre, sanjala kako će jednoga dana postati glumica. Međutim, iako se trudila, nikada nije uspela da dogura dalje od nekoliko skromnih B-produkcija u kojima je izgovorila tek pokoju reč.

Za Za je, međutim, imala jaču volju i veću upornost. Početkom 1941. doputovala je u SAD, koristeći blagodati diplomatskog pasoša. Supruga je, bez oklevanja, ostavila u Ankari i odmah pokrenula brakorazvodnu parnicu.

Holivudska društvena scena bila je za nju raj: sve je vrvelo od milionera koji su opsedali lepu mladu Mađaricu. Ona se, naravno, nije opirala, a operacije sabiranja i množenja savladala je do savršenstva u rekordno kratkom vremenu.

"Obožavam muškarce, ali samo one s pedeset karata," govorila je.

A takvih je bilo u izobilju i Za Za nije gubila vreme: sredinom 1941. postala je ljubavnica Konrada Hiltona, teksaškog multimilionera i vlasnika lanca hotela "Hilton".

"Zaprosila sam ga početkom 1942. i on je odmah pristao. Muškarcima nije dobro dopustiti da sami donose odluke, jer to onda predugo traje," priznala je u svojoj knjizi.

U braku koji je trajao nepunih šest godina, Za Za je 10. marta 1947. rodila svoje jedino dete, kćerku Frančesku, iako u svojoj knjizi nije propustila da napiše kako je njena kćerka "rezultat silovanja u umirućem braku".

Shvativši da je od Hiltona dobila onoliko koliko je planirala, pokrenula je razvod i krajem 1947. ponovo postala slobodna žena.

"Razvesti se od nekoga samo zato što ga više ne voliš jednako je glupo kao i udati se za nekoga samo zato što ga voliš",izjavila je posle okončanja parnice.

S impresivnim milionima dolara koje je spretno obezbedila razvodom, povukla je svoje roditelje i sestru za sobom, smatrajući da će im, posle završetka Drugog svetskog rata, u Americi biti bolje nego u komunističkoj Mađarskoj.

Iako su se njeni roditelji razveli 1939, oberučke su prihvatili poziv svoje kćerke pa su se, nakon što su najburnije razdoblje ratnih zbivanja proveli u Portugalu, doselili u Kaliforniju. Majka Za Ze Gabor je procvetala: konačno joj se pružila prilika da postane glumica – ili se njoj barem tako činilo.

Međutim, u konkurenciji prelepih mladih devojaka sa svih strana sveta, želja joj se nije ostvarila. Zato se, tokom vremena, pokazala kao vrlo uspešna preduzetnica, otvorivši dve prodavnice ekskluzivnog nakita – jednu u mondenskoj aveniji Medison u Njujorku, a drugu u Palm Biču.

Uspela je i da se dva puta uda i razvede, ali u tome svojim kćerkama nije bila ni do kolena.

Armija ljubavnika

Starija sestra Magda, jedina bez glumačkih ambicija, nije gubila vreme, što je u slučaju sestara Gabor u prvom redu znači pronači dovoljno "kvalitetnog" muža. Za Za joj je svesrdno pomagala: osim što ju je uvela u krug filmskih reditelja i producenata, upoznala ju je s mnogim drugim važnim ljudima filmske prestonice, pa se Magda ubrzo udala za scenaristu Vilijama Rankina. Njihov brak, doduše, nije potrajao duže od nekoliko meseci, ali je Magda tim brakom, naravno, finansijski profitirala. Drugi, onaj s glumcem Džordžom Sandersom, bio je još kraći, ali i šokantniji. Naime, kad se Magda već posle šest nedelja braka razvela od Sandersa, s njim je vezu počela – Za Za.

I njega je slavna Mađarica zaprosila, iako je u vreme kad je njihova veza počela imala i druge muškarce, što nikome, pa ni Sandersu, nije bilo nepoznato.

Za Za Gabor i Džordž Sanders venčali su se 1949, u vreme kad je ona još čekala svoju prvu pravu priliku na filmu. Iako mnogi i danas smatraju da nestašna Mađarica nije za sobom ostavila nikakav iole značajniji glumački trag, njen šarm, lepota i nadasve duhovitost, po čemu je u Holivudu postala poznata, omogućili su joj i glumačku karijeru. Prvi put zapazili su je 1951, kad je nastupila u TV emisiji "Bachelor’s Heaven", pojavivši se u studiju u prelepoj "Balenciaga" crnoj haljini, sa skupocenom dijamantskom ogrlicom i prstenom.

Tim nastupom je fascinirala publiku, ali i sve one iza kamera: u samo nekoliko dana dobila je ponudu za stalni angažman od pet godina, a odmah zatim i prvu filmsku ulogu – u mjuziklu ’Lovely To Look At’ (1952).

Interesovanje za nju i njenu mlađu sestru bilo je toliko da su obe lepe Mađarice, u razdoblju od samo nekoliko meseci, osvanule na naslovnicama tada uticajnog i visokotiražnog magazina ’Life’.

Bile su lepe kao greh – priznao je popularni američki TV voditelj Marv Grifin, koji je u svojim emisijama često ugošćavao obe sestre. Sa Evom je, posle nekoliko njenih nastupa, čak započeo vezu koja je trajala punih dvanaest godina, a Za Za je, iako već u trećem braku, rastuću popularnost koristila kako bi došla do sve uticajnijih muškaraca koji su je, što nikada nije ni pokušala da prikrije, neodoljivo privlačili.

O nekim temeljnim građanskim normama tada, a ni ikada posle, nije marila, pa je bila u kratkotrajnoj vezi sa sinom svog drugog muža, Nikijem Hiltonom, koji je u to vreme teško patio zbog razvoda od Elizabet Tejlor, ’kratko, ali slatko’ provela je neko vreme s Džonom Ficdžeraldom Kenedijem, budućim američkim predsednikom, koji je tada bio senator i svima poznat kao osoba koja nije u stanju da odoli lepoj ženi.

Osim nekoliko susreta s Čarlijem Čaplinom, koje je, čini se, mnogo bolje upamtio on nego ona, Za Za je bila i u kratkotrajnoj vezi i s Porfirijem Rubirosom iz Dominikanske Republike, verovatno najpoznatijim plejbojem svih vremena. Kako je njen brak s Džordžom Sandersom početkom 1954. bio na izdisaju, Rubirosa je po svaku cenu želeo da se venča s njom, ali ga je ona odbila. Rubirosa je bio privlačan, s lakoćom je slamao ženska srca, ali je imao i veliku manu – njegov račun u banci nije bio fascinantan. Istina, to je bio samo jedan, ali presudan, razlog. Onaj drugi, filmska karijera, postajao je sve značajniji. U filmu Džona Hjustona, ’Mulen ruž’, koji je Za Za snimala 1952, slavni reditelj se i te kako namučio dok je svojoj glumici objašnjavao kako treba odigrati neku scenu, a kad mu to ni posle nekoliko desetina pokušaja nije uspelo, izgubio je strpljenje i rekao:

"Za Za, zaboravi glumu! Samo pođi prema kameri, zanjiši svoju mađarsku zadnjicu i izgledaj kao da želiš da vodiš ljubav."

Za Za Gabor je odmah shvatila i Hjuston do kraja snimanja nije više imao problema s njom. Svoju nesputanu seksualnost, strast za zavođenjem i neospornu privlačnost nije potiskivala ni kad su se kamere ugasile, ali je bila dovoljno realna da shvati kako gluma nije poziv u kome će do izražaja doći sva raskoš njenog talenta za uživanje u životu.

Iako je do potpunog povlačenja s velikog ekrana snimila još 44 filma, znala je da je taj svet samo ambijent u kome može savršeno da realizuje svoje hedonističke nagone, i nikada od toga nije pravila misteriju. Uloge, među kojima svi kritičari ističu onu u filmu ’Queen Of Outer Space’ (1958), inače spominjan kao najgori film svih vremena, donosile su joj ipak dovoljno vlastitog novca koji joj je omogućavao život na kakav je navikla odmalena.

"Sve što očekujem od muškarca jeste da bude pažljiv i pun razumevanja. Zar je to previše tražiti od milionera?"

Svoje burne veze posle raspada braka sa Sandersom nizala je brzinom koju su i tabloidi teško mogli da isprate. Ali, zabeležene su i nešto dugotrajnije – računajući u nedeljama, naravno – idile s pevačem Frenkom Sinatrom i glumcima Tajronom Pauerom i Glenom Fordom, a onda je usledio četvrti brak.

Bio je to Herbert Hatner, finansijski savetnik i, naravno, multimilioner, za koga se udala 1964, a razvela 1966. godine. Ni mesec dana posle razvoda, upoznala je novog milionera – naftnog magnata Džošuu Kosdena, koga je odmah zaprosila. Venčanje je bilo glamurozno, kao i sva do tada, ali je i brak bio kratkog veka, kao i svi prethodni. Razveli su se 1967, a Za Za nije iskoristila mogućnost koju američki pravni sistem pruža ženama, čak i kad u braku nema dece: pravo na alimentaciju.

"Svoje usluge ne naplaćujem, imam dovoljno," rekla je novinarima.

Žena mora da nastavlja da se udaje dok ne nađe pravu ljubav

Pa ipak, iz svih brakova je izašla znatno bogatija nego što je u njih ušla: žeđ za skupocenim nakitom, raskošnim kućama i vrednim zemljištima gasila je primajući poklone od svojih muževa i ljubavnika. Naročito je bio galantan Herbert Hatner, koji joj je, samo za rođendan, poklonio prsten vredan tri miliona dolara, a nešto kasnije i najnoviji model rols-rojsa, jedini automobil koji je priznavala.

Iako je godišnje snimala barem po jedan film, malo je onih koji su upamtili ijednu njenu ulogu. Ali, zato su zapamćeni njeni nastupi u raznim televizijskim emisijama. Njena duhovitost često je ostavljala voditelje zatečenim, što je publika obožavala. Džek Par i Džoni Karson, najpopularniji TV voditelji šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, mnogo puta su je pozivali u svoje emisije, sigurni da će gledanost u tim prilikama biti znatno veća nego u proseku. Kad ju je, na primer, Karson jednom upitao zašto je tako brza u odlukama o venčanju, mirno je odgovorila:

"Žena se mora udati zbog ljubavi i nastaviti da se udaje sve dok je ne pronađe."

Tako se i sama, u potrazi za ljubavi, 1975. udala šesti put. Njen odabranik bio je Džek Rajan, jedan od kreatora lutke Barbi i, naravno, primereno bogat. Iako se trudila da joj najnoviji brak potraje, to se nije dogodilo.

"Muškarci su kao vatra, ako je ne održavate, odmah se ugasi", izjavila je samo godinu dana kasnije, kad je zbog novih vanbračnih veza svoje supruge Džek zatražio razvod.

Ali, Za Za Gabor nije klonula duhom. Samo nekoliko meseci kasnije upoznala je jednog od najbogatijih američkih advokata tog vremena, Majkla O’Haru, za kog se 1977. i udala.

"On je jedinstven po tome što je pokušavao da se odupre, i to mi je bilo posebno seksi, ali smo se na kraju razišli s gorčinom. Sa svim svojim bivšim muževima ostala sam u dobrim odnosima, osim s Majklom. Ne ljutim se na njega, ali posle razvoda nismo progovorili ni reč," priznala je kasnije.

Posle sedmog razvoda (1982), Za Za se, samo mesec dana kasnije, u šezdeset petoj, ponovo našla u ulozi mlade. Njen izabranik bio je meksički glumac Felipe de Alba, a ceremonija je održana na brodu, gde ih je venčao kapetan.

Ali, kako razvod od O’Hare u to vreme još nije bio pravosnažan, a obred nije bio održan u međunarodnim vodama – što je, prema američkim propisima uslov za valjanost braka sklopljenog na moru – to venčanje je bilo poništeno.

U junu 1989. Za Za Gabor je provela tri dana i u zatvoru. Naime, kad ju je saobraćajni policajac zaustavio i ukorio zbog prebrze vožnje, u glumici je proključala temperamentna mađarska krvi i ona ga je ošamarila.

Kako se fizički napad na službenu osobu u SAD oštro sankcioniše, nisu joj pomogle ni sve veze koje je upotrebila. Tabloidi su sutradan osvanuli s njenim fotografijama na kojima, poput najokorelijih kriminalaca, pred sobom drži pločicu s brojem pod kojim je njen prekršaj uveden u anale američkog pravosuđa.

Čini se da je Za Za Gabor u neumornoj potrazi za dostojnim mužem, 1986, tek zakoračivši u sedmu deceniju, pronašla onog pravog. Tada se, naime, udala za princa Frederika fon Anhalta, s kojim je u braku ostala do kraja života.

Taj markantni Nemac, rođen 1933. kao Hans Robert Lihtenberg, bio je dete skromnog minhenskog policajca, sve dok ga 1980. nije usvojila princeza Mari Augusta fon Anhalt (1898- 1983). U članku, objavljenom na jednom nemačkom sajtu odmah po usvajanju, pokazalo se da je celu priču osmislio bivši počasni konzul Bolivije u Nemačkoj, Hans Herman Vejer, koji se specijalizovao u poslovima oko trgovine plemićkim titulama, počasnim doktoratima i raznim odlikovanjima. Potomci nekadašnjih aristokratskih nemačkih porodica na taj način su dolazili do znatnih poreskih olakšica, a za uzvrat usvojenicima ustupali svoje plemićke titule.

To što je Za Za u svom devetom (zakonski osmom) braku ostala najduže – imajući u vidu njene standarde – samo prividno je odavalo utisak da je slavna Mađarica konačno našla ljubav života. Upućeniji tvrde da je ’neuništiva Za Za’ potpuno izgubila tlo pod nogama pošto joj je 1995. umrla sestra Eva, a 1997, u razmaku od samo dva meseca, majka i druga sestra. Njihova povezanost, opsesivan strah od godina i gubitka lepote, a potom i moždani udar koji je pretrpela pre desetak godinu, ostavili su trag koji više nijedan brak, a ni nebrojeni milioni dolara, nisu mogli da izbrišu.

A posle moždanog udara, sve je još više krenulo po zlu, i može slobodno da se kaže kako je Za Za poslednju deceniju života provela vezana za krevet.

Njeno jedino dete, Frančeska (koja je preminula 2015. godine), čak je vodila sudsku bitku sa očuhom oko starateljstva nad majkom, smatrajući kako joj Frederik ne pruža adekvatnu negu. Parnicu je izgubila, iako je pod Fon Anhaltovim nazorom Za Za slomila kuk, bolovala od brojnih infekcija, amputirana joj je noga, imala probleme sa disanjem i, na kraju, 18. decembra 2016, umrla od zastoja u radu srca.