KAKO SU NASTALI NAZIVI ZAOVA, JETRVA, SVASTIKA? Upotrebljavamo ih svakodnevno, a nismo svesni njihovog pravog značenja

Srpski jezik je bogat, raznovrstan i prepun izraza koje koristimo još od davnina, a o kojima nedovoljno znamo.

Neki od tih izraza su i nazivi tazbinske familije: zaova, jetrva, svekrva i ako ste se pitali za njihovo značenje, donosimo odgovor na ovo pitanje.

Zaova

Reč zaova izvedena je od fraze „zla ova“ i označava suprugovu sestru koja/koje po nepisanom pravilu i ne trpe previše snajku, jer niko ne voli brata kao što ga sestra voli.

Jetrva

Jetrva je izvedeno od fraze „jetra„ a odnosi se na snaju – u ovom slučaju, suprugu muževljevog brata koja se, opet po nekom nepisanom pravilu, ne slaže sa drugom snajkom.

Svekrva

Reč svekrva je izvedeno od fraze „sve kriva“ i, naravno, odnosi se na suprugovu majku koja svog „dečaka“ voli više od svega na svetu i uvek se petlja u odnose mu sa ženom, nikad ničim oko nje nije zadovoljna, zbog čega je snajki za sve kriva.

Svastika

Osnova za naziv ženine sestre je u reči svast. Etimološki možemo doći do reči svak, odnosno reči svoj. Tako da bi svastika bila svojita. Svastika je i simbol još iz predhrišćanjske kulture i označavao je sreću i blagostanje, pa možda naziv potiče i odatle, jer postoji srpska poslovica “Ko nije probao svast, ne zna šta je slast”.

Snaha

Muževljeva porodica i rođaci suprugu svog rođaka nazivaju snajom. Snaha je prilično stara reč u srpskom jeziku. Najverovatnije potiče od indoevropskog oblika snusos, koje označava neku vrstu vezivanja, stvaranja novih porodičnih odnosa. Tu tvrdnju može potkrepiti i nemačka reč za uzicu ili vrpcu – schnurs (šnur).

Zet

Ženina porodica i rođaci nazivaju supruga svoje rođake zetom. U pitanju je staroslovenska reč, a prema nekim izvorima je nastala od reči genh (žen), koja znači dati život, piše Novosti Magazin.

Stric

Naziv za očevog brata potiče od indoevropskog naziva za oca – pštruo. Od njega je napravljena izvedenica, koju bismo mogli da prevedemo kao “drugi otac”.