ČAJ OD PERŠUNA JE NAJBOLJI ZA MRŠAVLJENJE: Ali samo ako ga pijete OVAKO!

Peršun je mediteranska začinska biljka, koja zbog jarko zelenih listova često igra glavnu ulogu u dekoraciji hrane. Međutim, ona nije samo ukras, već prava lekovita biljka vredna pažnje.

Na prvom mestu, peršun je poznat kao biljka koja podstiče izlučivanje tečnosti iz organizma, tako da je veoma korisna za zdravlje bubrega i svih mokraćnih puteva. Dakle, koren peršuna deluje kao diuretik, pa se upotrebljava za lečenje raznih oblika vodene bolesti (prekomerno nakupljanje tečnosti u organizmu).

Tradicionalna medicina čaj od peršuna preporučuje kod artritisa, gihta, bubrežnih problema, za pročišćavanje morkaćnih puteva, ali i za lečenje gastritisa. Pošto se zna da efikasno ispira bakterije iz urinarnog trakta, dobro je došao u slučaju infekcije mokraćnih organa, kao i nakon operacije prostate radi bržeg oporavka. Često ulazi u sastav čajeva za lečenje žutice i drugih komplikacija nastalih usled problema sa jetrom.

Pored toga što podstiče izlučivanje tečnosti, podstiče se i izlučivanje soli u organizmu pa utiče na smanjenje krvnog pritiska. Iz sličnih razloga može pomoći u borbi protiv gojaznosti. Zatim, povećava elastičnost krvnih sudova što umanjuje rizik od nastanka uobičajenih kardiovaskularnih bolesti.

Čaj od peršuna

Čaj od peršuna priprema se tako što se koren peršuna (oko 15 grama) nasecka na kockice, ubaci u 2 dl ključale vode i prokuva oko 5 minuta. Cedi se tek posle 15-tak minuta a da bi mogao da ispolji sve svoje lekovite moći potrebno je piti 2-3 šolje u toku dana.

Listovi peršuna su izvrstan izvor C vitamina pa je dobro jesti ih i u svežem obliku. Odlično se uklapaju uz supe, čorbe, bareni krompir i mnoga jela sa mesom. Ovaj zeleniš podstiče varenje, stimuliše izlučivanje otrovnih materija, osvezava dah, tako da efikasno prikriva čak i miris belog luka.

Na kraju evo i jedne zanimljivosti. Neki istoričari tvrde da su stari Rimljani davali peršun svojim gladijatorima pre borbe jer su verovali da ova biljka daje snagu, ubrzava reflekse i izoštrava mentalne sposobnosti, kao što je, na primer, snalažljivost. Grickanje semenki peršuna u to doba bila je uobičajena pojava.