Slavni američki endokrinolog: Jedna droga je svuda dozvoljena i svi smo na nju navučeni - zato imamo gojaznost, dijabetes i bolesti srca!

Predavanja američkog profesora endokrinologije Roberta Lustiga slušaju milioni ljudi, a kolege ga smatraju jednim od najvećih stručnjaka u svojoj oblasti medicine, piše Stil.kurir.rs.

Nedavno je baš na jednom svom predavanju Lustig rekao da postoji droga koja je u celom svetu dozvoljena, a koju svi konzumiramo i time pokrenuo lavinu rasprava. Takođe, istakao je da su niskomasna hrana i knjige o zdravom životu zapravo jedan od glavnih uzroka gojaznosti!

Stav dr Roberta Lustiga

Dr Lustig se godinama bori protiv modernih ideja o zdravom životu i ishrani, jer veruje da su zapravo štetne i često lobirane od strane proizvođača hrane.

Lustig se ne bavi pukom teorijom - on i njegov tim trude se da svaku svoju tvrdnju dokažu. Naime, ove godine, kolege sa Univerziteta San Francisko u Kaliforniji, na kojem predaje i sam dr Lustig, objavili su rezultate svoje opsežne analize hrane, koji otkrivaju šta zapravo leži ispod epidemije dijabetesa i gojaznosti.

Zvanični podaci

U svetu postoji 30 odsto više gojaznih nego gladnih ljudi. Pet odsto svetske populacije (oko 366 miliona ljudi) ima dijagnostikovan dijabetes, a u poslednjih 15 godina broj obolelih od ove bolesti raste neverovatnom brzinom. Paradoksalno, u zemljama gde je izražen problem gladi, i gojaznost je postala nacionalni problem. Dijabetes u detinjstvu takođe je problem koji postaje sve veći, a javlja se u svim razvijenim zemljama, od Amerike do Japana. Veruje se da će do 2030. godine čak 42 % Amerikanaca biti gojazno, a približan procenat njih će patiti od dijabetesa.

Metabolički sindrom nas najviše ubija

Metabolički sindrom je zapravo metabolizam koji nije zdrav, a koji takav postaje zbog modernog načina života. Takođe, metabolički sindrom nije problem koji se javlja samo kod gojaznih ljudi - 40 od 70 odsto ljudi sa normalnom težinom ima dijagnostikovan metabolički sindrom! Pored dijabetesa, on je okidač i potencijalno fatalnih stanja poput srčanog udara, čak i kancera.

Ruski kardiolog Mijašnikov upozorava: Uništavate zdravlje jer ne znate jedno osnovno pravilo!

"Prostim rečima, ako niste gojazni, ne znači da nemate bolesti koje se prvenstveno vezuju za gojazne ljude", ističe dr Lustig.

Uzrok gojaznosti - mit broj 1

Zakon očuvanja energije i zdravlja leži u verovanju da sve kalorije koje unesemo moraju da budu potrošene, inače će se uskladištiti u telu u formi masnih naslaga. Zdrav razum nam nalaže da, ako želimo da budemo zdravi, jedemo manje, a krećemo se više.

Problem je u glavnom, pogrešnom zaključku koji se iz svega toga izvodi - ili ćemo jesti manje ili trošiti više, a ako to ne uradimo tako, krivica za bolest je isključivo naša.

Dr Lustig se bori protiv ovakvih teorija iz tri razloga:

1. Nisu sve kalorije jednako korisne, iz različitih namirnica se uzimaju i skladište na različit način. Zato je, na primer, slatka hrana mnogo opasnija od masne.
2. Dokazano je da fizički napor gotovo da uopšte ne pomaže mršavljenju. Naravno, vežbanje će vam pomoći da izgradite mišičnu masu i generalno je dobro za zdravlje, ali neće vam mnogo promeniti brojku na vagi.
3. Nisu sve masnoće štetne - potkožne masnoće ne izazivaju probleme s metabolizmom i ne podižu rizik od opasnih bolesti. Možda vam celulit ne izgleda lepo, ali on ništa neće uraditi vašem zdravlju. Sa druge strane, visceralne (unutrašnje) masti često se ne vide golim okom, ali i te kako štete srcu, jetri i drugim vitalnim organima.

Ljudi danas jednu mnogo više. Muškarci danas unose u proseku 187 kalorija više nego što su to činili pre 25 godina, žene 335, a tinejdžeri 275. Ali, zašto?

Čovek je sklon prejedanju, ali ne zato što voli tako, već zbog biohemijskih poremećaja kojih nije svestan!

"Droga" odobrena širom sveta

Popularna literatura o zdravoj ishrani uči nas da je brza hrana najštetnija, jer sadrži dosta soli, masnoća i šećera. Zapravo, istina je da u mozgu ne postoji mehanizam koji će "navići" na masnoću i so, ali šećer na mozak deluje na isti način kao jake droge. Štaviše, u mozgu postoji sistem "nagrađivanja", koji funkcioniše tako što kada razvije zavisnost od jedne droge, čovek istovremeno razvija i zavisnost od druge koju ne prepoznaje kao takvu, ali ona izaziva isti biohemijski proces.

Eto zašto, na primer, bivši pušači dobijaju na kilaži - zavisnost od cigareta menjaju zavisnošću od slatkiša. I ne samo to - deca koja su u detinjstvu navikla na slatkiše već tada razvijaju predispoziciju za zavisnost od alkohola i droge, tvrdi Lustig.

Psihoterapeut sa onkologije: Dan smrti nije slučajan, kao ni dan rođenja!

Danas ćete svuda čuti da mozgu treba glukoza i zato ćete navaliti na zaslađena pića ili slatkiše. Ali, niste svesni da šećera ima u gotovo svemu - nalazi se čak i u namirnicama koje uopšte nisu slatkog ukusa! Na primer, karamelizovani šećer koristi se u preradi pečenog mesa! Upravo zbog dodavanja šećera u gotovo sve, njegov unos se za 50 godina povećao za 5 puta.

U rangiranju hrane koja izaziva dijabetes, prva dva mesta zauzimaju čips i prženi krompir, a kada je u pitanju piće, za prvo mesto se bore zaslađena limunada, gazirana pića i zaslađeni sokovi.

Zašto ima više dijabetičara nego zavisnika od alkohola ili droge zajedno?

"Zato što je droga zabranjena zakonom, prodaja i upotreba alkoholnih pića takođe se ograničava, a šećer je svuda dozvoljen", objašnjava dr Lustig.

Što se tiče ishrane i njenog uticaja na zdravlje, dr Lustig kaže da šećer i hrana bogata ugljenim hidratima ima direktnu ulogu.

"Zanimljivo je da kalorijska vrednost nije toliko značajna - ako unosite oko 150 zdravih kalorija dnevno više nego što treba, rizik od dijabetesa raste za 0.01 odsto. Ali, ako tih 150 kalorija unesete kroz šećer, rizik je viši čak 11 puta! Da li ste znali da četvrtina obolelih od dijabetesa svoju bolest ne duguju genima, prejedanju ili slabijoj ishrani, već isključivo šećeru", pita ovaj priznati endokrinolog i zaključuje:

"Da bismo zaustavili epidemiju dijabetesa, dovoljno je da ograničimo unos šećera, isto kao što izbegavamo druge supstance koje izazivaju zavisnost", savetuje dr Lustig.

Kako sve unosimo šećer u toku dana?

Trećinu šećera unesemo kroz slatka pića, šestinu kroz deserte, a polovinu u hrani koja uopšte nije slatka, poput umaka, hleba, testenine i gotovo sve industrijske hrane. Najveći problem, kaže dr Luistig, jeste to što je prosečan čovek potpuno nesvestan koliko je zapravo zavistan od šećera.

(Stil.kurir.rs / B.Marković)