Povodom Svetskog dana srca, u subotu 29. septembra, u Beogradu i gradovima širom Srbije biće organizovana savetovališta kardiologa koji će informisati građane o simptomima i prevenciji od bolesti srca i krvnih sudova koje su najučestalije u svetu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije ''Dr Milan Jovanović Batut".
U fokusu kampanje Udruženja kardiologa Srbije, Instituta "Batut" i Udruženja pacijenata "Moja druga šansa" ove godine je mlađa populacije budući da je, kako se navodi, sve više kardiovaskularnih pacijenata mlađih od 50 godina.
U Beogradu će u subotu 29. septembra od 12 do 15 časova biti organizovana savetovališta na Tašmajdanu i Zemunskom keju gde će kardiolozi građanima pružiti informacije kako da prepoznaju simptome kardiovaskularnih bolesti, kao i savete za pacijente koji su već imali infarkt.
Građani će moći i da izmere krvni pritisak i nivo šećera i holesterola u krvi, a imaće priliku i da razgovaraju sa psihologom.
U Srbiji je od bolesti srca i krvnih sudova u 2017. godini preminulo 53.668 osoba, dok u svetu svake godine 17.5 miliona ljudi umre od kardiovaskularnih bolesti, uključujući infarkt i moždani udar, navodi se u saopštenju ''Batuta''.
Podseća se da su bolesti srca i krvnih sudova najučestalije u svetu i da svakog dana širom sveta od posledica neke od kardiovaskularnih bolesti umre prosečno 47.000 osoba što čini trećinu svih smrtnih ishoda u svetu.
Podaci Instituta ''Batut" pokazuju da je u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova u 2017. godine preminulo 53.668 osoba (24.362 muškaraca i 29.306 žena).
Statistika pokazuje da skoro 30 odsto preminulih od infarkta u Srbiji nije doživelo 64. godinu, a da skoro svaki 10. nije doživeo 50. godinu života.
Procenjuje se da će do 2030. godine broj umrlih u svetu od bolesti srca i krvnih sudova dostići 23 miliona.
Prema podacima Registra za akutni koronarni sindrom (AKS) u 2017. godini u Srbiji je infarkt dijagnostikovan kod 13.404 osoba (11.478 muškaraca i 7.911 žena).
Najmanje obolelih je u Beogradu, Vojvodini, Šumadiji i istočnoj Srbiji, a najviše u južnoj Srbiji.
Gotovo 80 odsto svih kardiovaskularnih bolesti može da se spreči kontrolom tri faktora rizika u koje spadaju: pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.
