Čitavu nedelju posle Vaskrsa karakteriše veliki broj narodnih običaja i starih verovanja. Tako je, po predanju, danas, u prvu subotu posle najvećeg hrišćanskog praznika, takozvana Zaklopita subota.
Naziv Zaklopita subota potiče iz krajeva Levče i Temnića, ali se sada proširio po celoj Srbiji. Prvu nedelju posle Vaskrsa uglavnom su u stara vremena praznovale žene, dok su muškarci ovaj praznik označavali na jedan pomalo neobičan način.
Naime, na današnji dan se niko nije brijao ni šišao. Verovalo se da se na taj način odavala pošta mrtvima i pokazivala žalost.
Subota je kod nas inače dan posvećen mrtvima. Tada se izlazi na groblje, prave daće i pale sveće. Na ovaj dan čovek treba da bude oprezan da mu se ne desi kakvo zlo. Zato i Zaklopita subora ima naglašen "mrtvački" karakter, pa se zbog toga muškarci ne šišaju i ne briju.
Na tragu ovog verovanja je verovatno i objašnjenje zašto je subota jedini dan u nedelji čiji naziv nije slovenskog porekla već je pozajmljen iz jevrejskog jezika i znači - mir, odmor, pokoj.
Sloveni su imali sedmodnevnu nedelju, ali samo šest naziva za dane. Veruje se da je naziv za subotu izbegavan jer je pripadao božanstvu smrti ili podzemnog sveta.
Neka od tih verovanja zadržala su se do današnjih dana - kaže se da će dete rođeno u subotu biti neobično, ali upravo zato i imuno na "zla bića". Veruje se da, rođeni na ovaj dan imaju sposobnost da nauče nemušti jezik i da tako razgovaraju sa životinjama. Za ovakvo dete se veruje da je vidovito i da može da vidi i što drugi ne mogu.
