Pravoslavna crkva i njeni vernici sutra proslavljaju jednu od najvećih praznika - Svetog Jovana Krstitelja.
Posle Nikoljdana, ovo je svetitelj koji se kod Srba najviše poštuje i slavi.
Ovaj svetac poznatog je po čistoti, moralu i Božjoj odluci da baš on obavi čin krštenja Isusa Hrista.
Sveti Jovan se praznuje više puta u godini: 7. jula - Ivanjdan - rođenje Svetog Jovana, 11. septembra - Usekovanje glave i 6. oktobra kada se obeležava svetiteljevo začeće.
Narodni običaji na Jovanjdan
Onaj ko veruje u čuda i želi da sazna svoju sudbinu ne bi li na njoj poradio, svake godine pred Svetog Jovana treba da sledi stari ritual ali i da pripremi meleme od bilja koji će ga osloboditi uticaja negativnih zračenja. Sveti Jovan se oduvek smatrao Božjim kumom, i zato svaki čovek, na njegov dan treba da misli o svojim željama.
Veruje se da se u noći između Bogojavljenja i Jovanjdana nebo se otvara i Bog osluškuje, a Jovan prepoznaje one koje je preko sveštenika ili Duha svetoga krstio, i moli Gospoda da im podari zdravlje i ispuni želje.
U narodu postoji običaj da se ljudi bratime i kume "po Bogu i svetome Jovanu", verovatno zato što se Jovan smatra uzorom karakternosti i poštenja.
