Zemljino magnetno polje danas će pogoditi geomagnetna oluja - fenomen koji može da utiče na elektromreže, satelite i avionske linije, kao i da prouzrokuje zastoj čitavog sveta.
Geomagnetna oluja je privremeno ometanje Zemljine magnetosfere, a uzrokuju je Sunčeve aktivnosti - udarni talas i oblak magnetnog polja Sunčevog vetra zajedno sa Sunčevim zracima i koronalnim eksplozijama mase napadaju Zemljino magnetno polje tri dana posle Sunčevih aktivnosti. Geomagnetne oluje obično traju dan ili dva, ali mogu trajati i danima.
Geomagnetnu oluju koja će 19. januara, pogoditi Zemlju, Američki centar za predviđanje vremenskih prilika u svemiru i Agencija za proučavanje okeana i atmosfere (NOAA) klasifikovali su kao G-1. Na njihovoj skali to je geomagnetna oluja najslabije jačine. Ali saopštili su da bi svejedno mogla da prouzrokuje "slabe oscilacije na mrežnim stanicama i manji uticaj na satelitske operacije, kao i na životinje koje migriraju".
Strah od geomagnetnih oluja nije neopravdan. Oluja kategorije G-5 uticala bi na električnu energiju i sigurnosne sisteme širom sveta – moglo bi da dođe do potpunog urušavanja sistema kompjuterskih mreža i velikih oštećenja na električnim transformatorima, što bi prouzrokovalo nestanak struje širom Zemlje.
Oluja jačine G-5 može da našteti i radiotalasima i tako stvori potpuni haos u društvu – ne bi radili mobilni telefoni, GPS i internet.
Karingtonov događaj najveća je zabeležena geomagnetna oluja u istoriji. Dogodila se u septembru 1859. godine. Izazvala je varničenje telegrafskih linija, a čak je i zapalila neke telegrafske kancelarije i onesposobila tzv. "viktorijanski Internet".
U nešto skorije doba poznat je slučaj iz 1989. godine, kada su za vreme jedne takve oluje četiri satelita bila u kvaru nedelju dana.
Uticaj geomagnetnih oluja na ljude tek je počeo da se proučava, ali poznato je da golubovi pismonoše za vreme takvih oluja imaju problema sa navigacijom i da nisu u stanju da pronađu mesto na koje bi trebalo da slete.
