U vojvođanskom selu 27. avgusta biće otvoren budistički hram, i to zahvaljujući društvu Srednji put, na čijem se čelu nalazi frontmen Električnog orgazma Srđan Gile Gojković, koji se priklonio ovom učenju.
Prvi budistički hram u Srbiji biće otvoren u malom vojvođanskom naselju Čortanovci, u opštini Inđija, koje prema poslednjem popisu stanovnika broji 2.342 duše.
"To je centar za meditaciju, zapravo to je kuća koju smo rešili da pretvorimo u mesto gde će ljudi moći da meditiraju. Čortanovce, odnosno Frušku goru smo izabrali jer najviše naših sledbenika ima u Beogradu i Novom Sadu, pa je to bilo idealno mesto na pola puta. Plan je da budistički monasi stalno budu prisutni, ali će se najverovatnije smenjivati na dva meseca. Ovo je ogranak Oksford Buda vihare, koju vodi poštovani Damasami. Svečanosti će prisustvovati i grupa budističkih monaha iz Oksforda s gostima iz Engleske, Tajlanda i delegacija iz ambasade Mjanmara u Srbiji. Ne očekujem probleme sa stanovništvom, Vojvodina je multinacionalna, a budizam nije agresivna religija, mi ne regrutujemo svoje članove. Ko god želi da dođe - dobrodošao je", rekao je Gile Gojković za Kurir.
Meštani Čortanovaca bili su iznenađeni vešću o novim komšijama.
"Nismo čuli da dolaze. Ma, meni niko ne smeta, samo da ne prave neke obrede i sekte i ima da živimo zajedno u miru. Zna se u koji ja hram idem, ne diraju oni mene, ne diram ja njih", rekla nam je jedna od meštanki ovog vojvođanskog mesta, dok je većina stanovnika bila radoznala da li će monasi nositi karakteristične narandžaste odore kao iz filmova.
Arhijerejski namesnik Eparhije sremske, kojoj pripada i Crkva Svetog Nikole u Čortanovcima, prota Boris Milinković nije želeo da komentariše osnivanje budističkog hrama u Srbiji.
"Prvi put čujem za to od vas. Kakve veze to ima s nama i Srpskom pravoslavnom crkvom? Nemam komentar", rekao je prota Milinković.
Verski analitičar Draško Đenović kaže da u Srbiji postoje četiri budistička udruženja i da je država odbijala da ih registruje kao versku zajednicu.
"Budisti su davno pokušavali da postanu i zvanična verska zajednica ovde, jer je to i skup teoloških verovanja, a ne samo filozofija. Ne verujem da će se iko buniti što mu je u blizini budistički hram, oni su tihi i miroljubivi i to je poznato. Kladim se da bi svako više voleo da u komšiluku ima budistički hram nego kafanu ili diskoteku s pijanim gostima koji se tuku", kaže Đenović.
U Beogradu je 1923. godine podignut prvi budistički hram u Evropi, koji su sagradili Kalmici koji su prebegli iz Rusije. Kalmici su svoj hram sagradili na Zvezdari, na granici s Malim Mokrim Lugom, a odobrenje im je dao kralj Aleksandar Karađorđević. U hramu su se redovno obavljali obredi sve do Drugog svetskog rata, a Kalmici su zatim pobegli od socijalizma u Nemačku i Ameriku. Hram je tada ostao napušten, a kasnije su se njegovim prostorijama služile mnoge državne kompanije. Kad je pre nekoliko godina Stiven Sigal boravio u Srbiji, on je, kao najpoznatiji budista, izrazio želju da obnovi Kalmički dom, ali do toga još uvek nije došlo.
Budizam ili Budino učenje je filozofija i neteistička religija nastala na severu Indije u 6. veku pre nove ere. Osnivač budizma je Sidarta Gautama, po čijoj je duhovnoj tituli, Buda (budni), učenje dobilo ime. Cilj Budinog učenja je probuđenje, oslobođenje uma od mržnje, žeđi i neznanja, i dostizanje nirvane, stanja najveće sreće i okončanja patnje.
Procenjuje se da danas u svetu ima 325 miliona budista, a budizam se deli u tri glavne grane: teravada, mahajana i vadrajana.
