Pravoslavni vernici sutra obeležavaju Zaklopitu subotu, prvu subotu po Vaskrsu.
U Levču i Temniću ova subota naziva se zaklopitom, a pre svih svetkovale su je žene, dok su muškarci to označavali na neobičan način, naime - na današnji dan se niko nije brijao i šišao.
Subota je inače, po narodnom određenju, udovički ili mrtvački dan i posvećena je prevashodno pomenu mrtvih, a Zaklopita subota, kao dan posvećen pokojnicima, ima naglašen mrtvački karakter, što se vidi i po nešišanju i nebrijanju muškaraca.
Treba imati u vidu da su, izuzev subote, nazivi svih dana u nedelji slovenskog porekla. Reč subota je pozajmljena iz jevrejskog jezika, gde glasi "šabat" (ili sabat), a znači: pokoj, mir, odmor, a u jevrejski jezik je ušla iz asirskog jezika.Na osnovu ove posuđenice je izgrađeno mišljenje da je, verovatno, stara slovenska nedelja bila šestodnevna.
Međutim, s druge strane, postoje vrlo jasni dokazi da su Sloveni imali sedmodnevnu nedelju, pogotovu ako se imaju u vidu njihova astronomska znanja i upravljanje prema Mesečevim menama. Stoga je prihvatljivije gledište da je naziv za subotnji dan izbegavan, jer je (kao npr. bezimena nedelja) pripadao božanstvu smrti ili podzemnog sveta.
Štetni običaji koji su se odomaćili kod Srba: Ovo su nedopustivi gresi prema pokojniku!
