U spomen na subotu posle Raspeća i Hristov silazak u ad, crkva je četiri subote u godini posebno namenila molitvama za duše umrlih.
Uoči mesnih poklada, pred Vaskršnji (Časni) post su velike ili zimske Zadušnice. Pred Svetu Trojicu, pedeseti dan po Vaskrsu su letnje ili Duhovske, dok su uoči Miholjdana (12. oktobra) Miholjske Zadušnice.
Pred praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju - Mitrovdan (8. novembra) su Mitrovske ili jesenje Zadušnice. Takođe, poseban dan kada treba posetiti grobove svojih najmilijih Crkva je odredila i Pobusani ponedeljak, osmi dan od Vaskrsa.
Prema narodnim običajima, tog dana se uređuju grobovi, a na humkama se ostavljaju crvena jaja, kao simbol vaskrsenja i večnog života. Na Zadušnice se odlazi na groblje, pale se sveće, obavlja se parastos ili pomen, osveštava se žito i uređuje grob.
Danas su Zadušnice: Zašto nosimo žito na groblje i palimo sveće?
Srbi imaju mnoštvo običaja kada je reč o ovom danu, a jedan od njih je da odmah ujutru izađu na groblje, na grob donesu žito i vino i upale sveće za pokoj duše umrle osobe. Narod veruje da sveće koje se pale za sve bližnje koji su preminuli predstavljaju simbol svetlosti Hristove kojom obasjava dušu svakog od njih.
Neki običaji i nemaju prevelike veze s pravoslavljem poput nošenja tona hrane na groblje.
Običaj je i da se na Zadušnice deli milostinja, pa stoga nemojte terati prosjake koji tog dana obilaze groblja da bi dobili malo hrane.
Ako su grobovi vaših najmilijih daleko, sveću za pokoj duše namenite i zapalite u crkvi.
