Istraživanje tima biologa sa Univerziteta u Kaliforniji, objavljeno u časopisu Journal of Experimental Biology, pokazalo je da promene na koži hobotnica ne uzrokuju samo signali iz njihovog mozga, već i lokalni senzori smešteni u koži. Naime, koža hobotnica sadrži hromatofore, ćelije koje ulaze i u sastav njihovih očiju. Hromatofori sadrže posebne kesice sa pigmentima osetljivim na svetlost. Kada se koža izloži svetlosti, hromatofori se šire, uzrokujući samim tim i promene u izgledu kože.
NASA upozorila: Potpuno raspadanje grebena starog 10.000 godina!
"Hobotnice putem kože ne mogu da registruju istu količinu svetlosti i svetlosnih detalja kao kada bi koristile oči i mozak, ali svakako mogu da osete brojne promene u vezi sa njenim intenzitetom”, navodi istraživač Dezmond Ramirez.
Testiranje uzoraka kože različitih jedinki pokazalo je da se njihova boja menja od blede do žute ili braon kada se izlažu beloj ili plavoj svetlosti.
Za promenu boje kože, odnosno proces kamuflaže, hobotnice koriste tri različita tipa ćelija. Najdublji nivo samo pasivno reflektuje svetlost iz pozadine, dok onaj najviši sadrži žutu, crvenu, smeđu i crnu boju. Do sada se smatralo da ove promene izaziva isključivo oslanjanje hobotnica na čulo vida - uprkos odsustvu sposobnosti raspoznavanja boja, hobotnice koriste oči da raspoznavanje promena u okruženju na koje u deliću sekunde reaguju kontrakcijom ili opuštanjem hromatofora.
Sjajan nastup Bojane Stamenov: Pevačica glasom oduševila Evopu! (FOTO)
Iako su eksperimenti iz 1960. godine pokazali su da hromatofori automatski odgovaraju na svetlost - što je ukazivalo na to da proces kamuflaže ne bi morao nužno da uključuje moždanu aktivnost - niko od stručnjaka do danas se nije ozbiljnije pozabavio ovim pitanjem.
