Za dizača tegova Matijasa Štajnera, slava je došla u Pekingu 2008. Vrhunac za svakog sportistu na svetu je zlatna medalja na Olimpijskim igrama. Neki kažu, međutim, da je na vrhu usamljeno.
Ali tog avgustovskog dana 2008. Matijas nije bio sam, ni u toku takmičenja, ni na podijumu. Neko ili nešto mu je pomoglo da ostvari svoj cilj i ispuni dato obećanje.
Mladi Matijas je počeo da diže tegove 1995. godine kada je imao samo 13 godina. Ubrzo je postao ključni takmičar u austrijskom dizanju tegova i učestvovao je na velikim takmičenjima kao što su Svetske juniorske igre u dizanju tegova pod vođstvom svog oca koji je takođe bio šampion u dizanju tegova.
Jedna Nemica po imenu Suzan je 2004. na TV-u gledala Štajnera kako učestvuje u takmičenju u dizanju tegova. Zaljubila se u njega čim ga je prvi put videla. Ona je od komentatora nacionalne televizije tražila Štajnerovu imejl adresu, i nije se smirila sve dok joj je nisu dali. Kontaktirala je sa Štajnerom i on je pristao da se upoznaju. Kada su se prvi put sreli, Štajner se osećao kao da je deo njega izašao iz njegovog tela i omotao se oko ove šarmantne devojke.
Posle nekoliko meseci, venčali su se i preselili u Nemačku.
Zlatno obećanje
Sve je išlo dobro do 16. jula 2007. Štajner je radio na ostvarenju svog olimpijskog sna i dobio je najgore vesti u svom životu. Ovaj pobednik u superteškoj kategoriji obećao je svojoj supruzi da će osvojiti zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. pored njenog bolničkog kreveta dok je ležala na samrti nakon saobraćajne nesreće.
Nažalost, Suzan ga nije gledala kako se takmiči u Pekingu. Preminula je leto uoči Igara.
Matijasov život od tada nije biti lak, sve se promenilo, ali on je ostao pri onome što je cartao. Jedina stvar koju je imao na umu bilo je ispunjenje obećanja dato Suzan: da postane osvajač zlatne olimpijske medalje u Pekingu.
U emotivnom finalu na Olimpijskim igrama 2008. Štajner je doživeo najveći uspeh u karijeri. U trzaju, mogao je da podigne samo 203 kg, što je bilo znatno ispod njegovih konkurenata, i plasirao se na četvrto mesto. Ipak, njegova snaga i rešenost nisu jenjavale.
Posle prvog pokušaja svi su mislili da mu šansa za zlato izmiče. Matijas je uspeo da se popne na treće mesto posle svog drugog pokušaja, alito je još uvek bilo nedovoljno da osvoji zlato. Ruski dizač tegova završio je sa ukupno 460 kilograma, podigavši neverovatnih 250 kilograma u svom poslednjem pokušaju.
Štajner je imao poslednju šansu da stekne slavu i ispuni obećanje dato ženi na samrti.
Konačna težina koju bi morao da podigne morala je da bude 10 kilograma veća nego ona koju je podigao ruski dizač tegova.
Štajner je znao šta mora da uradi. Možda je promašio svoja prva dva pokušaja. Sada su ulozi za njegov poslednji pokušaj bili drastično viši. Ušao je pomalo nervozno u dvoranu i na trenutak zatvorio oči. Njegov um je bio pun misli, ali jedna stvar je bila jasna. Morao je svoj tragični gubitak pretvoriti u inspiraciju i ispuniti svoje zlatno obećanje dato Suzan, piše Ona.
Otvorio je oči i podigao teg. Podigao je 258 kilograma i ukupno ostvario rezultat podizanja od 461 kg - osvojio je zlato.
Ubrzo su usledile suze radosnice. Nisu samo tegovi ti koji su mu bili na umu tog dana, uz njega je bio sav prtljag bola, usamljenosti, anksioznosti, gubitka volje i nade koji oseća od Suzaninog tragičnog gubitka.
Brišući suze, stao je na podijum za osvajače medalja sa fotografijom svoje pokojne supruge. Poljubivši sliku, Štajner je prihvatio svoju zlatnu olimpijsku medalju, rekavši:
"Uspeo sam da ga podignem jer sam imao taj snažan, najdublji poriv. Nisam sujeveran tip, ne verujem u više sile, ali nadam se da me je videla. Ja želim da je tako".
