Danas se navršava 23. godine od smrti legendarnog pevača Tome Zdravkovića. Pevačku karijeru je započeo prvo u Leskovcu, a zatim i u Beogradu, u kafanama. U početku je imao vrlo malo uspeha,ali je kao već iskusan pevač dočekao eru masovne proizvodnje ploča i kaseta i vrhunac slave doživeo je 80-ih.
U većini njegovih pesama violina daje melanholičnu atmosferu. Uglavnom je tekstove za pesme sam pisao i skoro uvek su bile autobiografske - pevao je o kafani, ljubavi, u kojima se uglavnom govori o neuzvraćenim ljubavima i patnjama.
Iza sebe je ostavio mnoštvo pesama koje su i dan danas veliki hitovi. Neke od najpoznatijih su "Da l‘ je moguće", "Branka", "Dotak’o sam dno života", "Kafana je moja sudbina", "Prokleta nedelja".
Zašto su Tomu Zdravkovića morali da otkupe od Turaka, saznajte OVDE.
Njegov brat Novica Zdravković otkriva da mu je to najbolniji dan u godini i da je razočaran jer se oko pomena pravi cirkus.
Centralnom groblju u Beogradu otkrivanje spomen-ploče na kući neće pojaviti ni na jednom"Lepo je što se obeležava dan Tomine smrti, što nije zaboravljen. Ali sebe ne vidim kao deo toga. Jednostavno, ne podnosim svu tu gungulu i izbegavam koliko god mogu. Nije mi do slikanja, javnog paradiranja i sličnih stvari. Ne volim to, a svoju tugu sam nosim. Na Tomin grob uvek idem sam ili sa sinom, pa tako će biti i ove godine" - rekao je pevač i dodao da će se možda pojaviti na promociji knjige koja je organizovana za večeras.
"Znam za tu knjigu, i ja sam tu govorio o nekim svojim sećanjima. Mnogo ljudi je tu govorilo o Tomi. Ali ne, ne želim da je čitam. Kada je neko legenda, poput Tome, reči su suvišne. Sem toga, posle toliko vremena i onaj ko ga je poznavao i sa njim drugovao i onaj ko ga nikada nije sreo priča kako njemu odgovara. Ne osuđujem i razumem. Legende su izložene svemu i svačemu - da se o njima priča, izmišlja, da se mistifikuje. Druga je stvar da li meni to smeta ili ne" - iskren je Zdravković.