U Narodnom muzeju u Beogradu ljubitelji umetnosti mogu pogledati dela čuvenog skulptora Henrija Mura i to opus od 80 grafika, pet modela skulptura i jedan radni model koji su nastali u periodu od 1934. do 1984. godine.
Kako bi se opus ovog izuzetnog umetnika što celovitije predstavio, posetioci izložbe pod nazivom "Henri Mur - grafičar" imaju priliku da se upoznaju sa njegovim radom i kroz set fotografija samog umetnika i njegovog stvaralačkog procesa.
Ministar kulture Ivan Tasovac rekao je otvarajući izložbu da je Henri Mur stvarao grafičke listove koje predstavljaju odgovor na njegovu skulpturu.
"Zbog čega je Mur radio grafiku?" zapitao se ministar i dodao da se odgovor na to pitanje može naći u beleškama drugog velikog umetnika, Van Goga koji je o grafici govorio kao o veličanstvenom mnoštvu imajući na umu da umetnost treba da bude dostupna svima.
"Upravo ta misao povezuje monumentalne skulpture Henrija Mura sa njegovim grafikama", istakao je Tasovac.
Ministar je rekao da Mur predstavlja sinonim za englesku umetnost 20. veka, ali da je kao istinski modernista on nadrastao nacionalne okvire i da je tragajući za smislom nastanka oblika, taj umetnik vrednosti starih civilizacija i egzotičnu kulturu pretočio u umetnička dela.
On je ocenio da osnovne kompozicije Henrija Mura nose duboko humanu misao i harmoniju koje kroz neprekidno rađanje povezuje čoveka i prirodu. U polumraku dela su istaknuta diskretnim osvetljenjem što daje posebu čar celoj postavci, a svi prikazani radovi pripadaju posebnoj kolekciji "Muzeja bez zidova" Britanskog saveta koju je sam umetnik 1984. godine obogatio donacijom za više od 200 izuzetnih radova.
Henri Mur (1898-1986) bio je vajar, crtač i grafičar, a ostao je zapamćen kao najznačajniji britanski skulptor 20. veka. Verujući da je dobar crtež osnova za svaku skulpturu, on je kao umetnički izraz za čuvenog skulptora bio podjednako važan kao i modelovanje, te je umetnikovu pažnju sa nesmanjenim intenzitetom okupirao čitavog života.
Murovi radovi na papiru, bilo da su rađeni kao crtež ili nekom od grafičkih tehnika, najpre na litografskom kamenu ili bakarnoj ploči, bave se prirodnim formama, različitim aspektima poimanja ljudske figure, studijama životinja, skulptoralnih predstava u pejzažima i arhitektonskim celinama. Interesantan je podatak da je tokom života Mur izradio na stotine ideja za skulpturu čiji naziv ukazuje na činjenicu da je reč o dvodimenzionalnim predlošcima za trodimenzionalne objekte.
Međutim, poznavaoci Murovog stvaralašta ističu i to da je umetnik veoma često izrađivao trodimenzionalne modele u gipsu koji su potom postajali subjekt upravo njegovih crteža i grafika. Predstavljajući stvaralaštvo Henrija Mura kroz jednu novu vizuru, Narodni muzej će raznovrsnim pratećim programima, kroz stručna vođenja, predavanja, tribine, radionice za decu i odrasle približiti zainteresovanima stvaralaštvo jednog od najmarkantnijih umetnika 20 veka.
Izložba će biti otvorena do 31. oktobra, nakon čega će se preseliti u Muzej Vojvodine od 7. do 30. novembra.
