Mitrovdan je praznik koji ima najmanje običaja. Prvo načelo veznao je za to da se ovaj dan ne ide od kuće, osim ako niste pozvani u goste.
Naši stari su čvrsto verovali da ako na Mitrovdan pada kiša ili bude mraza, zima će biti duga i sa mnogo snega.
Ukoliko na Mitrovdan zanoćite u gostima, cele godine ćete se potucati po tuđim kućama, veruju Srbi.
Dan posvećen svetom Dimitriju pada uvek 8. novembra, a s obzirom da je tada sredina jeseni za ovaj praznik se kaže: Mitrovdanak - hajdučki rastanak, Đurđevdanak - hajdučki sastanak.
Sveti Dimitrije je rođen u Solunu u trećem veku naše ere, za vreme cara Maksimilijana. Ignorisao je carevo naređenje da progoni hrišćane i javno je propovedao hrišćanstvo.
Kada je car čuo da je solunski zapovednik hrišćanin, naredio je da ga bace u tamnicu gde je mučen i pogubljen. Solunski hrišćani tajno su ga sahranili. Na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva, a Dimitrije je proglašen zaštitnikom grada Soluna.
Prema predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, pa je on zato nazvan Mirotočivi. U srednjovekovnoj Srbiji, posvećeni su mu mnogobrojni hramovi, uključujući i crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani.
