Sveta velikomučenica Marija rođena je krajem III veka u južnoj Anadoliji u gradu Antiohiji u vreme cara Dioklecijana. Kao jedinica neznabožačkih roditelja, Krstića se u 12. godini zbog čega je se otac odrekao. Zbog vere u Gospoda, posle teških muka, posečena je mačem u 16. godini. Njene mošti su čudotvorne i isceliteljne i kao takve veoma poštovane.
U narodu se veruje da je Ognjena Marija sestra Svetog Ilije i Svetog Pantelejmona i kao i oni spada u ognjevite svece. Slave je svi koji su imali štetu od oluja i gromova. Otuda narodna izreka koja kaže – Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu.
Obeležava se i kao slava. Niko ne radi na ovaj dan, posebno ne žene, a smatra se i da na današnji dan i jedan posao ne može doneti sreću.
Veruje se da je grmljavina na ovaj dan veoma loš znak i da predskazuje glad i velike nesreće. Ukoliko pak prođe bez olujnog vremena, veruje su u napredak i blagostanje.
Danas se takođe, ne kupa u velikim vodama – morima, rekama, jezerima.
