Potresni video Beogradskog centra za ljudska prava izazvao je lavinu komentara. Kadrovi iz pomenutog videa potresli su mnoge, a na društvenoj mreži Tviter mogli su se pročitati komentari gde smo videli da je narod iznenađen tretmanom koji žene doživljavaju i kroz šta sve moraju da prolaze. Ovim povodm pojedine žene rešile su da podele svoja iskustva na društvenim mrežama, koja u najmanju ruku lede krv u žilama.
U nastavku prenosim mučna iskustva žena:
"Prošla sam to tako da mi je jasno kao dan šta se dešava. Nigde nikog sama uplašena, zbunjena, tužna. I posle 23 godine se sećam svega. Pretužno"
"Moju drugaricu i to doktorku su vratili preko vikenda da što vise šeta kako bi bio lakši porođaj??? Zamisli od četvrtka do ponedeljka ti živiš sa činjenicom kako nosiš mrtvo dete... Samo sreća, Bog ne znam ni ja šta je spasilo da ne dobije sepsu ili da se ne ubije već."
"Zetovoj sestri beba umrla u stomaku dve nedelje pred termin, dali joj lavor da se sama porodi ovako isto. Kao da je životinja."
"Ovo je istina, surova. Zbog komada posteljice koji mi je ostao posle rođenja zdrave bebe, vraili su me ponovo u bolnicu... To što sam tamo videla, na tom 1. spratu je strašno. Baš kao i u ovom filmu. Majke se porađaju same... u toaletu. Pomažu im žene koje su tu hospitalizovane. Bravo za vas, vreme je da se nešto promeni."
"Nažalost bila sam prisutna kada je žena prošla kroz apsolutno isti scenario kao u videu, ležala sa nama ostalim trudnicama u sobi bez lekarskog nadzora, prepuštena samoj sebi i nama kao jedinoj podršci, pre tri godine. Jezivo iskustvo."
"Ja sam prisustvovala dva puta u toku dve nedelje koliko sam ležala u bolnici. Ženama samo daju lopatu za wc i kažu mora tako da boli. Dok ne izbaci plod ne vode u salu. Žena je cele noći kukala, probudila ceo sprat, sestre spavale."
"Prošla '97. Čuvam UZ te trudnoće. Ni dan danas ne dođe juli da ne pomislim koliko bi godina imao, kako bi izgledao. Preživljen pakao ne zaboravljam. Imaš u kući jedno. Biće ih još. Rodila sam '98 (drugo dete), boli i dalje."
"Ležala sam dve nedelje na konzervativnoj ginekologiji i doživela da pored mene tri žene na ovaj način dožive pobačaj. Pored mene, krevet do mene. Toliko bolno da se ne može opisati. Boli i telo i duša."
"Da. Ovako se radi. Moja prijateljica, ostavljena da se sama porodi, je morala da skakuće niz stepenište jer njena mrtva beba nije mogla da "ispadne". Izvinjavam se na plastičnom opisu ali toliko je užasno."
Bilo je i muškraca koji su podelili traumatična iskustva svojih supruga.
"Moju suprugu su iskasapili! Nema pomoći jer se lekari drže zajedno i niko neće da uskoči da potvrdi takve stvari."
Teško je čuti ovakve stvari, ali ono što je važnije od svega jeste da ovako bitne teme ne smeju da se guraju pod tepih.
