PORAŽAJUĆI PODACI

DANAS JE SVETSKI DAN HRANE: U svetu 690 miliona gladnih ljudi, pandemija preti da ugrozi još 100 miliona!

U svetu je trenutno 690 miliona gladnih ljudi, u dolazećem periodu, pod uticajem pandemije virusa korona, moglo bi doći do novih 100 miliona ljudi, navodi se u tekstu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Vesti
14:57h Autor:
Foto: Shutterstock

Već je druga godina zaredom u kojoj se borimo sa globalnom zdravstvenom, ali istovremeno i jednom od najvećih društveno-ekonomskih kriza u istoriji čovečanstva.

COVID-19 predstavlja novu istorijsku prekretnicu. Pandemija je odavno prepoznata kao mnogo više od javnozdravstvenog potresa i time pokazala koliko se zdravlje prožima kroz sve društvene sisteme. U protekle dve godine svi smo postali svesniji toga da je zdravlje neophodan uslov opstanka i napretka društva na svim nivoima, ali isto tako i ozbiljan faktor destabilizacije i neizvesnosti, onda kada je narušeno.

Drugi po redu Svetski dan hrane obežava se u uslovima pandemije, koja, pored ostalih, ima nesagledive posledice i u oblasti dostupnosti i bezbednosti hrane.

Pandemija COVID-19 pokrenula je ekonomski sunovrat globalnih razmera. Takva situacija neminovno vodi do toga da bi, na već postojećih 690 miliona gladnih u svetu, u dolazećem periodu moglo doći novih 100 miliona ljudi.

Takođe, procenjuje se da čak oko tri milijarde ljudi nije u poziciji da sebi obezbedi dovoljne količine zdrave hrane, a da oko 10 odsto svetske populacije koristi hranu koja ne zadovoljava osnovne kriterijume bezbednosti – hranu koja je zagađena bakterijama, virusima, parazitima i/ili hemikalijama.

S druge strane, aktuelna pandemija nije potisnula neke druge, stare i poznate probleme, takođe pandemijskih razmera.

Naime, nasuprot stotinama miliona gladnih, u svetu i dalje skoro dve milijarde ljudi ima prekomernu težinu ili je gojazno. Čak i to nije samo javnozdravstveni problem. Procenjuje se, naime, da će do 2030. godine troškovi lečenja povezani sa prekomernom uhranjenošću iznositi oko 1,3 triliona dolara godišnje.

I dok pandemija stvara nove desetine miliona gladnih u svetu, procenjuje se da 14 odsto globalno proizvedenih namirnica propada usled neadekvatne proizvodnje, čuvanja, transporta, dok čak 17 odsto hrane koja dođe do krajnjih potrošača nikad ne bude iskorišćena, drugim rečima – biva bačena.

kontejner
foto: Shutterstock

Iako je tokom poslednjih nekoliko decenija ostvaren značajan napredak u unapređenju poljoprivredne proizvodnje, glad, gojaznost, degradacija životne sredine, rapidan gubitak biodiverziteta, ogromne količine hrane koje propadaju neiskorišćene, problemi proizvođača i ostalih radnika u lancu proizvodnje, tek su neka od pitanja koja su, u doba pandemije i njom izazvane ekonomske devastacije, samo dodatno dobila na važnosti.

Činjenice da mali prozvođači proizvode više od 33 odsto svetskih količina namirnica, kao i da sistemi proizvodnje hrane širom sveta upošljavaju oko milijardu ljudi – više od bilo kog drugog privrednog sektora, ukazuju na važnost uređenja i unapređenja ove delatnosti, naročito u aktuelnim, pandemijskim okolnostima.

Sagledavajući značaj ovog pitanja, u septembru 2021. godine, na Generalnoj skupštini UN, održan je prvi samit posvećen upravo sistemima proizvodnje hrane, sa ciljem da se kreira plan za radikalne promene u načinima proizvodnje, ali i potrošnje hrane u svetu.

Činjenica je da je važan zadatak i ozbiljan cilj za vlade svih zemalja da teže stvaranju „zelenih“, održivih politika, da promovišu bolju proizvodnju tako što će omogućiti adekvatne podsticaje za svaku inicijativu koja podrazumeva zdrav(ij)u i održivu proizvodnju hrane. Isto tako, svako od nas ima delić odgovornosti (i zasluga) u neophodnim zaokretima. Moramo biti svesni da hrana koju svakodnevno biramo, kao i način na koji je konzumiramo, utiče ne samo na naše lično zdravlje, već i na opstanak planete na kojoj živimo.

Svetski dan hrane jedan je od najvažnijih datuma u Kalendaru javnog zdravlja.

Obeležava se već tri decenije, u preko 150 zemalja sveta. Za datum njegovog obeležavanja, 16. oktobar, simbolično je uzet dan kada je osnovana Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO).

Ova agencija osnovana je davne 1945. godine, neposredno po okončanju Drugog svetskog rata, sa ciljem da podrži, objedini i pojača tadašnje napore svih zemalja da što brže, i efikasnije prevaziđu krizu izazvanu razornim posledicama rata.

Šta svako od nas može da učini?

Uvek treba birati raznovrsne sveže namirnice umesto visokoobrađenih.

2021 se obeležava kao Godina voća i povrća. Eto inspiracije da se konzumira što više svežih namirnica. Usput možemo saznati i ponešto o našim autohtonim sortama.

Možemo obogatiti svoju ishranu proteinima iz biljaka, npr. iz koštunjavog voća ili mahunarki. Ove namirnice su značajno jeftinije od životinjskih proteina, a pritom su i neuporedivo manje škodljive po našu planetu.

Važno je dobro isplanirati svaku kupovinu namirnica i pripremu hrane – tako se predupređuje stvaranje viškova, sprečava se propadanje i bacanje hrane.

Uvek kada za to postoji mogućnost, treba birati male proizvođače hrane koji su posvećeni principima održivog razvoja.

Svako može biti promoter zdravih principa ishrane – u svojoj porodici, u neposrednom okruženju, u zajednici.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...