Pred nama je Vaskrs, a nedelja pre ovog velikog hrišćanskog praznika poznata je kao strasna nedelja, tokom koje se strogo praznuje i posti.
Po crkvenom predanju, naziv velika ova sedmica je dobila zbog toga što je u ovoj nedelji Isus Hrist učinio velika dela. Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju. Naziv "strasna", ova nedelja je dobila, jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post.
Interesantno je da ovaj naziv potiče još iz toga što se, prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj Moravi u ovoj nedelji, supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza.
Na Kosovu postoji naziv i strašna nedelja, jer se farbaju vaskršnja jaja od kojih se prvo zove strašnik. Ono je značajno, jer po narodnom verovanju, može da odagna strah i razbije gradonosne oblake. Ova nedelja je radna i u njoj se vrše velike pripreme za najveći praznik, Vaskrs, kada se ništa ne radi.
Ovaj dan je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja lubenice. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su rađene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko.
U toku večere na Veliki četvrtak Gospod je otkrio izdajstvo jednog od svojih učenika, a potom je sa svojim učenicima otišao u Getsimanski vrt, gde je svojom molitvom ukazao da je molitva za vreme nevolja, stradanja i iskušenja najveća snaga za podnošenje svih životnih poteškoća, pa i telesne smrti.
Na ovaj dan, žene su odlazile na reku gde su palile sveće i puštale ih na daskama niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih.
