14. april

Sveta Marija Egipćanka, simbol pokajanja: Evo na šta nas današnji praznik poziva

Cela Cvetna sedmica posvećena je ovoj svetiteljki, s razlogom

Vesti 14.04.2020. - 14:24h Autor: beogradskiportal.rs
Foto: Wikipedia

Sveta Marija Egipćanka smatra se simbolom pokajanja i svetosti, njena dela su toliko velika da nam moraju biti primer ne samo sutra, nego zauvek.

 

Proslavlja se svake godine 14. aprila.

 

Životopis ove svetiteljke napisao je sv. Sofronije patrijarh Jerusalimski. Neki jeromonah, starac Zosima, udalji se jednom uz Časni post u zajordansku pustinju za dvadeset dana hoda. Najednom on ugleda jedno ljudsko biće, suva, naga tela, i kose bele kao sneg, koje je počelo da beži od pogleda Zosimovog.

 

Starac je dugo trčao, dok ono biće ne leže u jednom potoku i ne viknu: Ave Zosime, prosti mi radi Gospoda, ne mogu ti se obratiti, jer sam žena naga!

 

Tada joj Zosim dobaci svoju gornju haljinu; ona se ogrnu i javi mu se. Ustrašen beše starac čuvši svoje ime iz usta te nepoznate žene.

 

Posle dugog navaljivanja žena mu ispriča svoje žitije. Ona beše rođena u Misiru, i od dvanaeste svoje godine poče živeti razvratno u Aleksandriji, i provede u razvratu punih 17 godina. Gonjena bludnim ognjem telesnim ona sede jednoga dana na lađu, koja je plovila ka Jerusalimu. Prispevši u Sveti Grad htede i ona ući u crkvu da se pokloni Časnom krstu, ali je neka nevidljiva sila zadržavaše i ne davaše joj da uđe.

U velikom strahu pogleda ona u ikonu Presvete Bogorodice u pritvoru i moljaše se Njoj, da joj dopusti ući i celivati Časni Krst ispovedajući grešnost i nečistoću svoju, i obećavajući da će posle poći tamo gde je Sveta Prečista bude uputila. Tada joj bi dopušteno da uđe u crkvu. Pošto celiva krst izađe ponovo u pritvor pred ikonu i zahvali se Bogorodici, no u tom ču glas: Ako pređeš Jordan, naći ćeš dobar mir!

 

Ona odmah kupi tri hleba i krenu za Jordan, gde stiže iste večeri. Sutradan se pričesti u manastiru sv. Jovana i pređe reku. I prožive u pustinji čitavih 48 godina, u prevelikim mukama, u strahu, u borbi sa strasnim pomislima kao sa divljim zverima. Hranila se zeljem. Posle toga kada stajaše na molitvi vide je Zosima kako stoji uzdignuta na vazduhu. Ona ga zamoli da iduće godine donese joj Pričešće na obalu Jordana, a ona će doći da se pričesti.

 

Iduće godine Zosima dođe s Pričešćem u veče na obalu Jordana, no čuđaše se, kako će svetiteljka preći Jordan. U tom vide prema mesečini, da ona dođe reci, prekrsti reku, i pođe po vodi kao po suvom. Kad je pričesti, ona ga zamoli, da iduće godine dođe u onaj isti potok gde su se prvo videli. Zosima ode i nađe telo njeno mrtvo na onom mestu, i više glave na pesku napisano: Pogrebi, avvo Zosime, na ovom mestu telo smerne Marije, predaj prah prahu, prestavila sam se 1 aprila u samu noć spasonosnog Hristovog stradanja po pričešću Božestvenih Tajni.

 

Iz ovoga napisa dozna Zosima prvo njeno ime, i drugo i strašno čudo, da je ona prošle godine one iste noći kad se pričestila stigla u taj potok, do koga je on morao putovati 20 dana. I tako Zosima sahrani telo čudesne svetiteljke Marije Egipćanke. A kada se vrati u manastir ispriča celu istoriju njenoga života i čudesa, koja je on lično video od nje.

 

Crkva je ističe tokom posnih dana kao uzor pokajanja.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs