Kada je Rada Božović iz gornjomilanovačkig sela Drenova osetila porođajne bolove, nije ni slutila da njena beba neće želeti da čeka ni pet minuta i da će se, umesto kao većina žena, u bolnici, ona poroditi u taksiju.
"Osetila sam da je pukao vodenjak. Muž je ostao u selu sa dvoje dece, a ja sam bila sa zaovom. Dok smo čekale taksi, ja sam osetila da neću još dugo moći izdržati. Uplašila sam se za dete. Kad smo seli u auto, bilo mi je malo lakše jer sam pretpostavljala da ćemo stići do bolnice i da će sve biti u redu. Međutim, od bolova sam morala da se raskomotim i kad mi je zaova rekla da vidi detetu glavu i crnu kosicu, znala sam da više nema čekanja. Napregnula sam se par puta i moj sin je došao na svet na zadnjem sedištu taksija", priča Rada.
NE PROPUSTITE
Njena zaova prihvatila je bebu u naručje i umotala je u ćebe koje je našla u autu. Za to vreme, taksista Dejan Mijailović ni sam ne zna kako je stigao do bolnice. "Plašio sam se da dete neće preživeti u kolima i da će nešto poći naopako. Ne mogu da vam opišem taj osećaj, prvi put sam se našao u takvoj situaciji. Moja žena se porađala nekoliko sati i nisam verovao da neko može da se porodi za samo nekoliko minuta, i to u mom taksiju. Brzo sam vozio kako bi stigli do bolnice, ali Lazu se očigledno žurilo da dođe na ovaj svet", priča Dejan.
Nakon što su stigli ispred bolnice u Gornjem Milanovcu, Dejan je otrčao do dežurnih lekara i pozvao pomoć. Radu su sa novorođenim sinom smestili na ginekološko odeljenje, a beba iako je rođena pod nesvakidašnjim okolnostima dobila je visoku ocenu. "Mnogo sam ponosan na moju ženu, koja je sve to hrabro izdržala. Da sam bio sa njom, ja bih verovatno pao u nesvest. Neka nam se deca rađaju, pa čak i u taksiju", izjavio je kroz suze radosnice Radin muž, Milinko.
Nakon tri dana majka i sin su izašli iz bolnice. U trošnoj seoskoj kućici dočekali su ih Milinko, Nevena i Magdalena. Iako siromašni, srećni su što je njihova porodica bogatija za još jednog člana.
"Milinko je zadobio tešku povredu na radu i ne može da radi. Žive od jednog dečijeg dodatka i njegove teškom mukom zarađene nadnice. Ja sam uvek tu za njih, čak i kad nemaju da plate jer žive u selu sa malom decom i nije im lako. Tako je bilo i tog dana kad se Rada porađala. Nije sve u parama, mnogo je bitnije da budemo ljudi i pomognemo onima koji nemaju", kaže Dejan koji Boživićima taj dan nije palio taksimetar.
