U nedelju 10. marta pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju poslednji dan Bele nedelje, poslednji dan pred početak Vaskršnjeg posta kada se jede takozvani beli mrs.
Ovaj dan se još zove Bele poklade i Velike poklade, u zavisnosti od toga u kom kraju Srbije se obeležavaju i načina na koji se obeležavaju.
Svima je zajednička velika gozba i pijanka, kad se narod na taj način oprašta od belog mrsa i prelazi na Vaskršnji post. Takođe, to je dan šale, smeha i razuzdanog ponašanja za većinu dece, mladića i devojaka, koji zbijaju šale, smeju se, idu ulicom i pevaju "terajući zle sile i prizivajući rodnu godinu".
U pojedinim mestima ovaj običaj se naziva još i Bele babe, a pošto su Bele poklade dan za praštanje, nazivaju se i Proštene poklade. Evo šta je za njih karakteristično:
U poslepodnevnim časovima služi se takozvano oproštajno večernje, jer se tada obavlja "čin praštanja" u hramovima, a po povratku i u domovima. Vernici jedni od drugih traže oproštaj rečima "Praštam, praštaj", a daju ga za dotadašnje uvrede, nemar, klevete, zavade, ili još teža međusobna ogrešenja, kako bi čiste duše otpočeli post i mogli da se pričeste.
