Danas se navršava 28 godina od prvih velikih opozicionih demonstracija koje je u Beogradu, zbog politike tadašnje državne Televizije Beograd prema opoziciji, 9. marta 1991. organizovao Srpski pokret obnove (SPO).
Tokom demonstracija na kojima je učestvovalo na desetine hiljada građana, poginuli su učenik Branivoj Milinović i policajac Nedeljko Kosović, a više stotina građana je povređeno.
Demonstracije su na kratko uzdrmale vlast tadašnjeg predsednika Srbije i lidera Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića, a režim je na ulice Beograda te večeri poslao tenkove Jugoslovenske narodne armije.
Protest je predvodio predsednik SPO-a Vuk Drašković, sa zahtevom da tadašnji čelnici državne televizije podnesu ostavke.
Neposredan povod za protest bio je komentar na TV Beograd u kojem je SPO optužen da je produžena ruka "ustaškog" hrvatskog režima.
Pozivu na okupljanje u subotu 9. marta, nazvanom i Miting protiv petokrake, pridružile su se Demokratska stranka i više drugih opozicionih stranaka.
Dešavanja na Trgu republike prikazala je televizija Studio B, čiji je program potom prekinut.
Pošto okupljeni nisu mogli dobro da čuju Draškovićevo obraćanje sa postolja spomenika Knezu Mihailu, lider SPO se popeo na balkon Narodnog pozorišta odakle je uzviknuo "juriš", reagujući na napad policije na okupljene građane koji su uzvikivali "Bando crvena" i "Slobo Sadame".
U protest su naredno veče ušli studenti, koji su krenuli sa Novog Beograda i uspeli da probiju policijsku blokadu na mostu i dodju u centar grada. Kod Terazijske česme, nekoliko dana smenjivali su se govornici u, kako je nazvana, plišanoj revoluciji.
Milošević je uzalud probao da odgovori kontramitingom na Ušću ali je na kraju ipak morao da ispuni zahtev za smenu generalnog direktora Televizije Dušana Mitevića i njenih vodećih ljudi, koji su podneli ostavke. Ostavku je podneo i ministar policije Radmilo Bogdanović.
Drašković je povodom 27 godina od demonstracija rekao da je 9. mart 1991. simbol početka "duge i preskupo plaćane borbe Srbije za evropsku budućnost" i da danas mladi ljudi u Srbiji ne znaju gotovo ništa o svemu tome, kao i da se piše lažna istorija o zbivanjima tragičnih 1990-ih godina.
