budite iznad situacije!

Svako ima prava da izađe iz prijateljske, ljubavne veze ili braka: Ipak, emotivna izdaja i bol neće večno trajati!

Razlika između zavisnih, nezavisnih i međuzavisnih veza

Ljubav i zavođenje 04.02.2020. - 10:44h Autor: Stil / Zadovoljna.hr
Foto: Shutterstock

Kada se prekine prijateljstvo, ljubavna veza ili brak, a do toga nije došlo sporazumno s obe strane, u naše se srce smesti bol za koju nam se čini da će večno trajati. Osećamo da su nas izdali i ranili, smatramo da ne postoji ništa nakon toga, a ponekad nam nije ni jasno što se zapravo dogodilo.

 

Iako je prekid svakog emotivnog odnosa težak, čini se da nam oni ljubavni najteže padaju. Upravo nam se zbog takvih prekida ponekad čini kao da nam se srušio čitav svet, kao i budućnost koju smo planirali uz tu osobu.

 

Drugim rečima, ljudi su skloni da propast braka ili veze vide kao katastrofu, pa da bi se lakše shvatilo kakva je veza uopšte bila doktor Andrej Prošev, specijalista psihijatrije i transakcione analize, podseća na tumačenje Stivena Kovija, koji iznosi razliku između zavisnih, nezavisnih i međuzavisnih veza.

U zavisnim vezama jedna je strana delomično ili potpuno zavisna od druge. To se događa najčešće zbog toga što ta osoba sebe ne smatra dovoljno vrednom, već u toj nekoj drugoj osobi traži "ono nešto" što će je ispuniti i dati joj "smisao".

 

Nezavisne veze smatraju se zrelijim tipom veze u kojoj jedna strana ima potpunu nezavisnost od druge strane. Takav odnos čine osobe koje imaju svoj životni put i svrhu, nezavisne su jedna od druge, ali to se može razviti do te mere da može postati i problem. Zbog preterane nezavisnosti takvim se osobama često čini da im niko i ne treba te teško pronalaze mesto za drugu osobu, pa su takve veze udaljene i hladne.

 

Biti ostavljen ne znači da ne vredimo kao osoba, niti je to nešto ponižavajuće ili sramotno.

Veza kojoj bi svako trebao da teži jeste tzv. međuzavisna veza koju čine dve osobe koje imaju razumevanje i shvatanje jedna prema drugoj, gde se stvara sinergija s drugom osobom s kojom smo emotivno bliski te uz nju možemo napraviti stvari koje sami možda ne bismo mogli. Takav nivo veze može se postići tek kada prihvatimo sebe onakvim kakvim jesmo i kada prihvatimo da zadovoljstvo samim sobom ne dolazi od nekoga drugog.

 

Ipak nezavisno od toga u kakvoj smo vezi bili, prekid i osećaj emocionalne izdaje nikada nisu jednostavni, naročito zato što, kako kaže dr Prošev, u najvećem broju slučajeva tu odluku donosi jedna strana.

 

Druga je osoba ta koja je ostavljena. Katastrofalno tumačenje toga događa se kada ostavljena osoba pogrešno veruje da je veza s bivšim partnerom bila smisao njenog života. Za nju odlazak drugoa nije samo razlog za tugovanje, već je početak života bez smisla, napominje dr. Prošev.

 

Dešava se i da mnogi počinju da se pitaju i o sopstvenoj vrednosti.

Takva štetna uverenja ostavljenost pretvaraju u još veću traumu: "Da zaista vredim, ne bi me ostavio", "Samo me iskoristio, prevario, pa odbacio i izdao". To su samo neke od situacija u kojima ostavljena osoba na sebe gleda kao na gubitnika i žrtvu, a na ostavljača kao na pobednika i agresora, što može dovesti do negativnih i destruktivnih osećanja uvređenosti, poniženosti, odbačenosti i izdaje, što je podloga za stvaranje osećaja mržnje, upozorava dr Prošev.

Uprkos tome, važno je imati na umu da svaka osoba ima pravo da izađe iz prijateljske ili ljubavne veze ili pak braka, kao i to da biti ostavljen ne znači da ne vredimo kao osoba, niti da je to nešto ponižavajuće ili sramotno.

 

Da li postoji bezbolan prekid?

 

Iako bismo rado čuli pozitivan odgovor na to pitanje, dr Prošev ističe da takvog prekida nema. Ali napominje da tugovanje ne traje večno.

 

Treba prihvatiti da su prekidi uvek neprijatni i bolni. Često se dvoje ljudi raziđe iako možda i dalje postoji ljubav, ali ona nije dovoljna da se uspostavi zadovoljavajuća, stabilna i trajna veza.

 

Kada je emocionalno zrela osoba ta koja je ostavljena, ona prihvata tu činjenicu i ulazi u proces tugovanja, koji traje u proseku od četiri do šest nedelja. Svrha osećanja tuge jeste da nas pripremi na novu realnost, na prihvatanje činjenice da nema nekoga ko nam je još uvek važan, rekao je on.

 

Tugovanje traje od četiri do šest nedelja.

 

Kako dodaje, kada se osoba napokon "razveže" od druge osobe, tada je i njen odnos prema bivšem partneru promenjen. Iako se i dalje svega seća u vezi s bivšim partnerom, osoba na te uspomene ne reaguje burnim emocijama, pa ni prilikom slučajnog susreta s njim ne oseća ljutnju ili patnju.

 

Tada možemo reći da ga je druga osoba prebolela ili prežalila. Time što se razvezala od bivšeg partnera/partnerke, osoba je ustvari emocionalno oslobođena od njega.

 

Posledica je toga to da je tada osoba psihološki spremna ponovo da se veže za nekog drugog te tada mnogo lakše primećuje potencijalne kandidate za novu vezu i spremna je za novo emocionalno vezivanje, zaključio je dr Andrej Prošev.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...