Deca uzrasta od osam do jedanaest godina koja vreme provode uz ekran manje o dva sata dnevno postižu bolje rezultate na testovima mentalnih sposobnosti, uz uslov da spavaju devet do jedanaest sati, pokazala je studija.
Naučnici koji su sproveli istraživanje kažu da je potrebno sprovesti i dodatna istraživanja radi boljeg razumevanja učinaka različitih tipova ekrana.
Naučnici priznaju da njihova studija posmatra samo vezu između vremena provedenog uz ekran i kognitivinih sposobnosti, ali ne može da dokaže uzročnu vezu.
Studija se nije posebno bavila vrstom ekrana, televizijskom ili igranju video igrice ili korišćenju društvenih mreža.
Manje od dva sata uz ekran
Studija je obuhvatila 4.500 američke dece, a rezultati su objavljeni u časopisu The Lancet Child & Adolescent Health journal, na temelju upitnika putem kojeg su procenjivane fizičke aktivnosti deteta, spavanje, način organizovanja slobodnog vremena.
Pažnja, roditelji: Ovo treba da znate pre nego što kupite detetu prvi mobilni telefon!
Deca su pisala test kojim su se merile njihove jezičke sposobnosti, pamćenje, pažnja. U obzir su uzeti i prihodi u porodici, stepen brazovanja roditelja, etnička pripadnost, pubertet, indeks telesne mase i traumatične povrede mozga.
Dete koje svakog dana provede uz ekran u slobodno vreme manje od dva sata, spava između devet i 11 sati na dan i fizički je aktivno barem sat vremena postiglo je bolje rezultate od dece koja nisu ispunila te uslove.
Odmor i spavanje su prioriteti
Doktor Džeremi Valš iz Instituta CHEO u Ottawi u Kanadi rekao je da na temelju rezultata pedijatri roditelji i drugi stručnjaci treba da ograniče vreme koje deca provode ispred ekrana i prednost daju zdravom spavanju tokom detinjstva i adolescencije.
Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se ustanovila veza između vremena provedenog uz ekran i kognitivnih sposobnosti.
Postoje neki dokazi da bi, na primer, video igrice i obrazovni televizijski program mogli imati pozivitne učinke na kognitivan razvoj deteta. Nasuprot tome, sve je više dokaza da korišćenje mobilnog i društvenih mreža može da škodi detetovoj pažnji, pamćenju i samokontroli.
Autori ipak priznaju da studija ima ograničenja te i oni i drugi stručnjaci očekuju da će podstaći na druga istraživanja.
Srpski stručnjak o grešakama u vaspitanju: Zbog ovoga naša deca odrastaju u frustrirane ljude!
