Glumac kojeg su generacije doživljavale kao svog, bez distance i bez pozerske distance koju slava često donosi, Milorad Mandić Manda iza sebe nije ostavio samo uloge, već i rečenice koje danas zvuče skoro neprijatno iskreno. Jedna od njih, izgovorena još devedesetih, danas se ponovo deli jer pogađa pravo u ono što mnogi pokušavaju da ignorišu.
U intervjuu iz 1998. godine, govoreći o porodici, deci i vrednostima koje pokušava da im prenese, Manda je rekao nešto što se ne uklapa ni u savremene roditeljske priručnike ni u ulepšanu sliku sveta:
"Trudim se da moje klince vaspitavam da budu isti takvi kakvi smo mi bili, mada, složićemo se, u ovim vremenima učiti ih da budu pošteni je kao da ih učite da budu idioti. Ali, neka, promeniće se vreme."
"U našem životu je sve pitanje organizacije"
Iza te rečenice ne stoji provokacija, već iskustvo. Manda nikada nije pravio idealnu sliku o svom životu. Otvoreno je govorio o tome koliko često odsustvuje zbog posla, koliko toga njegova supruga nosi na svojim leđima i kako izgleda kada se karijera i privatni život sudare.
"Sve pod kontrolom drži moja supruga Sonja. U našem životu je sve pitanje organizacije. Često zbog posla odsustvujem od kuće. Kroz sve prolazimo zajedno, sve muke i poraze, uspehe i neke ružne stvari koje su se dešavale zbog gramzivih, zlonamernih ljudi kojima moja porodica i ja smetamo."
Bez ulepšavanja je pričao i o onome što ide uz popularnost, o ljudima koji pokušavaju da ga ospore i pričama koje kruže. Nije pokušavao da bude dopadljiv, već precizan.
Između snimanja i porođaja, bez kalkulacije
Snimanje filma "Lepa sela lepo gore" poklopilo se sa jednim od najvažnijih trenutaka u njegovom privatnom životu, rođenjem sina Filipa. Uslovi su bili daleko od idealnih, ali njegova odluka nije bila predmet dileme.
"Moj Filip je tek trebalo da se rodi, pa sam jurio na relaciji Višegrad - Beograd, jer nisam znao kada će Sonja da se porodi. Dok sam čekao, kao svaki tata, razbijao sam tremu u kafani. Te noći je bilo otkazano i snimanje. Kada se porodila, laknulo mi je da je dete rođeno zdravo. Izljubio sam ženu, seo u auto i vratio se na snimanje. Znam da nijedno dete ne mogu da pustim da bude rođeno, a da ja ne budem tu. Moram da ga uzmem u ruke, da ga vidim, da se rasplačem."
Nije romantizovao očinstvo, ali ga nije ni delegirao drugima.
Deca slavnih nisu pošteđena
Iako su njegova deca odrastala okružena poznatim ljudima, Manda je jasno govorio da takav život ne nosi privilegije kakve ljudi zamišljaju. Naprotiv.
"Moji klinci nemaju taj zastrašujući odnos prema popularnim ljudima, jer ih redovno sreću. Ali postoji hendikep, moraju svog tatu da dele sa drugima. Kada šetamo, a neko priđe po autogram, oni mi kažu: "Alo, izašao si sa nama, ti si sada naš tata!"
Postavljao je jasne granice i kada su u pitanju stvari koje bi drugima delovale bezazleno.
"Na nagradnim igrama ne mogu da učestvuju. Kako da objasnim ljudima koji jedva čekaju da se nešto desi pa da imaju razlog da me napadnu? Ostaje mi samo da im kupim nešto iz nagradnog fonda."
Rečenica koja danas zvuči još teže
U priči o svom detinjstvu, koje nije bilo lako, Manda je dao možda i najvažniji kontekst toj svojoj najcitiranijoj rečenici.
"Ja sam skromno živeo kao dete. Nas je bilo petoro. Kada smo ostali bez oca, sve je ostalo na meni. Trudim se da moja deca budu takva, ali vremena su drugačija."
U toj jednoj misli o poštenju nema ironije koliko ima sudara sa realnošću. Nema odustajanja, ali ima svesti da svet u kojem odrastaju nova deca ne nagrađuje uvek ono što bi trebalo. I baš zato ta rečenica danas deluje jače nego ikada.
Stil/Ona