Bio je osmeh jedne nacije. Čovek koji je generacijama bio sinonim za radost, detinjstvo, pozorište i čistu emociju. Milorad Mandić Manda, legendarni srpski glumac, preminuo je 15. juna 2016. godine – na sceni, dok je igrao predstavu Petar Pan.
Bio je u kostimu Kapetana Kuke, jednog od svojih najomiljenijih likova, i igrao je pred publikom punom dece. Niko nije slutio da će to biti njegova poslednja predstava.
Pad koji niko nije odmah shvatio
Predstava se odvijala u Pozorištu "Boško Buha". Manda, pun energije, bio je u svom elementu. A onda – u jednom trenutku – samo se srušio na sceni.
Publika je pomislila da je u pitanju deo predstave. Deca su se smejala, a kolege su ga gledale očekujući njegov sledeći pokret. Ali pokreta nije bilo. Manda se nije podizao. Zastao je dah u pozorištu.
Hitna pomoć na sceni, pred decom
U sali je nastupio šok. Predstava je prekinuta. Pozvana je hitna pomoć. Lekari su brzo stigli i pokušali reanimaciju – ali uzalud. Srce Milorada Mandića stalo je na mestu koje je voleo najviše – na dasci koja život znači.
Publika je evakuisana, a iza kulisa je zavladao muk. Manda je preminuo u 56. godini, od masivnog srčanog udara.
Godinama kasnije, njegova supruga Anja Mandićispričala je kako je taj trenutak izgledao iz njene perspektive:
- Uvek smo ga ljubili pred predstavu. Tog dana nismo stigli. Sedeli smo u prvom redu i kada je pao sa broda, mislila sam da je to deo predstave. Ali kada se nije pomerao, znala sam da nešto nije u redu - rekla je Anja u jednoj emisiji i dodala:
- Pogledala sam oko sebe, tražila nečiji pogled da mi potvrdi strepnje, i tada sam videla Bobu Mićalović kako me zbunjeno gleda. Sama sam skočila na scenu. Želela sam da mu zatvorim oči, ali bile su otvorene i znala sam da nije dobro. A iza mene – naš sin koji sve to gleda - prisetila se.
U tom haosu, dok je pozorište evakuisano, Anja je ostala na sceni, a devetogodišnji Andrija ostao sam u publici.
- Kada sam stigla u bolnicu, lekari su mi rekli istinu. Odmah sam pozvala Mandinu stariju decu. Znala sam da se desilo nešto strašno - ispričala je.
Najpotresniji deo njenog sećanja odnosi se na sinovljevu reakciju.
- Pitao me je: "Gde je tata?", a ja sam mu rekla istinu. Taj njegov krik nikada neću zaboraviti. Dala sam mu jastuk da udara po njemu, plakao je i vikao da ne želi da živi. Tada sam znala da tuguje i to mi je bilo važno - rekla je Anja.
Dve nedelje nakon tragedije, vratila se na scenu.
- Igranje te prve predstave bilo je kao da sam u nekom matriksu. Ali tada sam odlučila da imam pravo da živim - ispričala je, dodavši da ju je sin ohrabrivao da se ne predaje tugi.
