Čim se beba rodi, gotovo neizbežno stiže pitanje: na koga liči? Dok se porodica često brzo složi oko očiju, nosa ili osmeha, istina je da se mnoge osobine koje deca nasleđuju od očeva ne vide odmah. One se često ispoljavaju tek tokom odrastanja, a naročito u adolescenciji.
Prema genetičkim istraživanjima objavljenim u časopisu Nature Education, određeni geni ostaju „uspavani“ u ranom detinjstvu i aktiviraju se tek kasnije, pod uticajem hormona, rasta i telesnog razvoja. Zbog toga dete koje u početku ne liči na oca, s godinama može postati njegova gotovo potpuna kopija.
Crte lica koje se menjaju s godinama
Dečje lice je u ranim godinama mekano i zaobljeno, ali se tokom rasta znatno menja. Kako kosti sazrevaju, vilica postaje izraženija, brada duža, a nos definisaniji. Upravo su ove promene često povezane s genima nasleđenim s očeve strane, pa se sličnost s ocem najčešće primećuje tek u tinejdžerskom dobu ili kasnije.
Kosa i linija čela
Nasleđivanje kose ne odnosi se samo na boju. Tekstura, gustina, način rasta, pa čak i prirodni razdeljak često dolaze od oca. Takođe, linija čela i eventualno povlačenje kose mogu biti porodične osobine koje postaju vidljive tek u pubertetu ili ranoj odrasloj dobi, kada hormoni počnu intenzivnije da deluju.
Očev uticaj na telesni razvoj
Visina, razvoj mišića, hormonske reakcije i opšti obrasci rasta često prate karakteristike koje se javljaju s očeve strane porodice. Neka deca s vremenom primete da njihovo telo reaguje slično kao očevo – bilo da je reč o brzini dobijanja kilograma, načinu izgradnje mišića ili nivou energije. Iako stil života ima veliku ulogu, genetika određuje kako telo reaguje na navike, a ti obrasci često postaju očigledni tek kasnije.
Nasleđene zdravstvene sklonosti
Određene genetske predispozicije nisu vidljive spolja. One mogu uključivati sklonost ka problemima sa srcem, poremećajima šećera u krvi ili metabolizma, a često se aktiviraju tek u odraslom dobu. Upravo zato lekari insistiraju na poznavanju porodične anamneze, naročito s očeve strane.
Temperament i emocionalni obrasci
Iako se ličnost oblikuje iskustvima i okruženjem, temperament ima snažnu genetsku osnovu. Deca mogu naslediti način na koji se otac nosi sa stresom, reaguje u kriznim situacijama ili pokazuje strpljenje. Ove osobine su suptilne, ali unutar porodice često vrlo prepoznatljive.
Na kraju, mnoge očeve osobine zavise od vremena sazrevanja. Pubertet, hormoni i okruženje zajedno „aktiviraju“ ono što je zapisano u genima. Genetika postavlja temelje, ali godine često odlučuju kada će sličnost zaista postati vidljiva.
