Otac je malu ćerku držao zatočenom, eksperimentisao na njoj kao da je pacov i mučio je svirepo: Kad je napunila 18, nije se nadao kakav obrt mu sprema

Godine 1936. jedan Francuz sklopio je pakt koji će njegov porodični dom pretvoriti u privatnu laboratoriju za ispitivanje ljudske izdržljivosti. Luj Didije ubedio je mladi rudarski par da mu predaju svoju šestogodišnju ćerku Žanin. Obećao je da će je obrazovati, hraniti i odgajati, a zauzvrat su roditelji pristali da više nikada ne traže kontakt sa njom.

Žanin je odrasla pod Didijeovom kontrolom i u 28. godini rodila je njihovu prvu i jedinu ćerku, Mod Žilijen. Pazeći da sakrije svoj projekat od budnog oka javnosti, Didije je preselio porodicu na sever Francuske, gde su se gotovo potpuno izolovali od spoljnog sveta. Njihova jedina veza sa stvarnošću bila je telefonska govornica koju je Didije stalno držao zaključanom, a ključ uvek skrivenim.

Modino najranije sećanje, iz vremena kada je imala samo pet godina, jeste prisilno opijanje. Iskustvo koje joj je oštetilo jetru, sa čim živi i danas. Didije je terao svoju malu ćerku da pije žestoka pića dok obavlja komplikovane zadatke. Ako bi ustuknula ili pokazala emociju, bila bi kažnjena, u skladu sa očevim uverenjem da će oni koji umeju da "podnesu piće" na kraju nadvladati.

"To je bio koristan alat, govorio je moj otac, za izvlačenje informacija iz nekoga", priseća se Mod, koja danas ima 60 godina. "Mogla bih da ih podstičem da piju dok se ne napiju i ne padnu pod moju vlast", rekla je za "Gardijan".

Kada bi podbacila, i kada bi joj lice zadrhtalo ili bi emocije isplivale, roditelji su je kažnjavali tako što bi odbijali da je pogledaju u oči nedeljama, namerno je izgladnjujući, uskraćujući joj bilo kakvu emocionalnu vezu ili bliskost, piše "Dejli mejl".

Vežbe da "eliminištu slabost"

Ovo je bila samo jedna od beskrajnih vežbi dizajniranih da "eliminišu slabost". Druga je uključivala prisiljavanje da se drži za električnu ogradu po nekoliko minuta. Da bi podsetio Mod na svoju moć, Didije ju je terao da se kupa u njegovoj prljavoj vodi nakon kupanja, govoreći joj da će joj to omogućiti da upije njegovu blagotvornu energiju, za koju je tvrdio da je daleko veća od njene.

Nakon toga, ne bi je slali u krevet, već bi je zaključavali u mračni podrum pun pacova, gde je bila primorana da sedi uspravno cele noći i "meditira o smrti". Zvona su bila ušivena u njen džemper kako bi upozorila oca ako se pomeri. "Otac mi je rekao da će miševi, pa čak i pacovi, ako otvorim usta, to osetiti, uvući se unutra i pojesti me iznutra", priča ona u svojim memoarima. "Sledećeg dana nema nadoknade za propuštene sate sna ili emocionalnu torturu. "Inače, kakav bi to test bio?", govorio bi moj otac."

Modi je retko bilo dozvoljeno da napusti kuću. Uprkos ledenim zimama, kuća se jedva grejala, a njena spavaća soba nikada. Ali Mod nije patila samo od očeve ruke. Njena majka, Žanin, takođe nije pokazivala milost. U svojim memoarima "Jedina devojčica na svetu" (eng. The Only Girl in the World), Mod se priseća kako je njena majka ušla u prostoriju dok ju je porodični pomoćnik napastvovao. Skrnavio ju je pred majčinim očima. Umesto da interveniše ili prekine ćerkinu muku, Žanin je okrenula glavu.

Kako je postajala starija, Mod je počela da se buni na male načine, koristeći dva komadića toalet papira kada joj je bio dozvoljen samo jedan, ili provaljujući u očevu kancelariju. Na kraju, u očajničkom pokušaju da povrati kontrolu, pokušala je da sebi oduzme život. Predoziranje nije uspelo. Tek u kasnim tinejdžerskim godinama videla je pravu priliku za bekstvo.

Bekstvo

Pod očevim nadzorom, Mod je savladala klavir, violinu, tenor saksofon, trubu i kontrabas, veštine za koje je Didije verovao da će joj pomoći da preživi u koncentracionom logoru. Ali njen nastavnik kontrabasa, Andre Molin, insistirao je da Mod ima još mnogo toga da nauči i da bi odlazak u muzičku školu van kuće bio najbolja stvar za nju. Uprkos tome što je već odabrao "prikladnog" muža za svoju ćerku, gej čoveka u kasnim pedesetim godinama, Didijeovo mišljenje se promenilo kada ga je Molin upoznao sa jednim drugim svojim učenikom. Kada je Mod napunila 18 godina, rečeno joj je da sme da se uda za njega, pod uslovom da se vrati kući kao devica nakon šest meseci.

Otišla je, i nikada se nije osvrnula. Život napolju nije bio lak. Rečnici su bili zabranjeni u očevoj kući, pa nije znala azbuku. Uprkos tome što je svirala više instrumenata, nikada nije naučena osnovnim veštinama poput razgovora tokom jela, hodanja pored drugih ljudi ili gledanja nekoga u oči. U mnogim aspektima, bila je još uvek dete kada je otišla, isklesana da se bori protiv zala sveta, ali lišena sposobnosti da voli.

"Morala sam da naučim da podnesem to što mogu nekoga da pogledam", priseća se ona.

Didije je umro četiri godine kasnije, 1979. ostavljajući Žanin kao udovicu bez novca. Pre nego što je i sama dobila decu, Mod bi sedela u parkovima i posmatrala kako majke komuniciraju sa svojom decom, jer sama nije imala model majčinske ljubavi. Sa mladim muzičarem za kojeg se udala dobila je ćerku, koja sada ima 35 godina, pre nego što su se na kraju razišli. Taj period označio je početak novog života. Mod je krenula na terapiju, odlučna da njena deca ne trpe posledice njene traume.

Kasnije se ponovo udala i 1990. dobila još jednu ćerku, pre nego što je započela impresivnu karijeru. Već više od 20 godina radi kao psihoterapeutkinja, specijalizovana za traume, fobije i psihološku kontrolu. Uprkos užasnom detinjstvu: bez grejanja, adekvatne hrane, prijateljstva ili nežnosti, Mod insistira na tome da njena priča nije priča o bedi.

Priča o nadi

"Za mene, to je priručnik za bekstvo iz zatvora", kaže ona. "Čovek može da izdrži veoma teške stvari i ipak pronađe izlaz. Sada sam osoba sa pravim životom, srećno udata, sa decom. Želim da moja priča bude priča o nadi."

Ona opisuje svoju knjigu kao portret onoga što naziva kultom od tri osobe. "Kult ne znači uvek gurua sa bradom", rekla je za "Gardijan". "Postoje i kultovi od dve osobe, parovi u kojima jedan konzumira drugog." Kao takva, ona ne veruje da je bila jedina žrtva u očevoj kući užasa. "Moj otac je imao tri karakteristike koje vidite kod svih vođa kultova", rekla je. "Bio je zaljubljen u svoju majku, bio je u žalosti i bio je opsesivan. Jedini put kada je o svojoj prošlosti govorio sa bilo kakvim osećajem bilo je kada je opisivao kako ga je otac prevario da pojede svog ljubimca, zeca. Mislim da je to u njemu preseklo svako osećanje prema bilo kom drugom živom biću." Uključujući i sopstvenu ženu, veruje Mod.

"Poslednji put kad sam je videla, pre deset godina, pogledala me je sa takvom surovošću. To je zaista strašno za mene, ali sigurna sam da je moj otac bio kukavica, kao i mnogi diktatori. Veza između predatora i žrtve je, u svim slučajevima, strah."