O obrazovanju i vaspitanju dece, kao i ulozio roditelja se uvek pričalo i pričaće se, u hiljadu i jednom kontekstu, na hiljadu i jedan način i podjednako iz ugla obrazovanog čoveka, kao i onog nepismenog. U vreme kada se obrazovni sistem urušava, testovi za male maturante prodaju na ulici, a društvo doživljava moralni krah, profesorka sa filološkog fakulteta, Rajna Dragićević podseća studente da prave vrednosti ipak nisu izumrle i da je na njima da ih sačuvaju i osnaže. Profesorka je u svom govoru svojim učenicima na apsolventskoj večeri između ostalog obratila i sledećim rečima: "Budite uvereni da seme svih ekonomskih, političkih, kulturnih, moralnih reformi u ovoj zemlji može da proklija samo u porodici, ali i u vašoj učionici, i to upravo na časovima srpskog jezika i književnosti! Zato se trudite da budete uzor svojim učenicima".
Od trenutka kada to malo bespomoćno stvorenje udahne vazduh života i gromoglasnim plačom nagovesti svoj dugo iščekivani dolazak, život roditelja se menja iz korena. Tog dana, časa i minuta ponosne majke i očevi počinju svoju doživotnu misiju - vaspitanje svog deteta. Neizbežno, svi roditelji imaju viziju za svoju decu. U skladu sa njom, od malih nogu vaspitavaju mališane da budu veliki ljudi kada odrastu. Počevši od prvih reči, vezivanja pertle, urednog brisanja nosa i odlaganja maramice u kantu, preko pozdravljanja komšije na ulici i ophođenja prema starijim ljudima, do izvršavanja školskih obaveza i domaćih zadataka. Nakon što progovori, prohoda i krene u školu, dolazi vreme i za biranje fakulteta i profesije koja bi trebalo da im određuje životni put. Odabir budućeg zanimanja za svoje dete je možda jedan od najbitnijih momenata kada brižne i uplašene majke i ponosni očevi umešaju svoje prste. No, često nisu jedini - tu su i bake, deke, tetke, stričevi, bliži i dalji rođaci, pa čak i neizostavne komšije i dobronamerne komšinice koje sebe smatraju kompetentnim da se uključe u aktuelnu dilemu. Gde je granica? S obzirom na činjenicu da se trendovi i zakoni u obrazovanju menjaju, a pri tom je poznato da bi trebalo ići u korak sa vremenom, najčešće pitanje koje mladi postavljaju jeste pitanje odabira fakulteta, te visokoobrazovne institucije koja osim kompetentnih i potrebnih znanja, pruža opštu kulturu i vaspitanje - barem bi trebalo tako da bude. Odvajkada su najuvaženije profesije bili strogi profesori mrkog pogleda i autoritativnog glasa. Mudri lekari čija je bela uniforma i slušalice za disanje bila omiljena maska dece na školskim maskenbalima. I, naravno, pravedni advokati sa šeširom na glavi i prekrštenih ruku na leđema, dok skromno šetaju čaršijom svesni svih u njih uprtih očiju zadivljenih majki i ambicioznih očeva dok ljuškaju dete u krilu. Vremena se menjaju, novi zakoni propisuju, nova zanimanja rađaju, a da li se i čovek menja ili su neke vrednosti ostale iste?Kada su mali, dečaci se igraju kamionima, avionima, pištoljima i puškama, međutim mnogima su upravo to omiljene igračke i kada odrastu. Devojčice se igraju lutkama, krpicama, lakovima za nokte, maminom šminkom i štiklama, a razlike kada odrastu nema - glavna briga i svakodnevna obaveza su ulepšavanje raznim preparatima za lepotu i odlazak u kupovinu. Mnogi sada odrasli ljudi zadržavaju osobine deteta, iako im se godine na licu i te kako vide.
Govor Rajne Dragićević je naterao mnoge na razmišljanje. Preko noći je ova profesorka postala noćna mora mnogih: "Krenite u rat protiv svih starleta, sponzoruša, pevačica, manekenki, tajkuna, biznismena i pobedite ih". Da li se radi o pukom snobizmu, zapitali su se jedni? Da li su ostala zanimanja, sem profesorskog, manje vredna? Da li je u redu svrstati biznismene u isti koš sa starletama? I na kraju, da li je fakultetsko obrazovanje to koje čini čoveka, ili je samo diploma parče papira koje na kraju dana ne garantuje apsolutno ništa?
Ostavljamo vas sa još jednim pitanjem, možda i najbitnijim od svih. Da li je zapravo prava vrednost u tome da, kada se pogledate u ogledalo, budete zadovoljni onim što ste vidite?
