Kada u braku dođe do razmirica, čest uzrok svađa je da jedan partner prebacuje drugome kako je sve što je loše u vezi video od svojih roditelja i da ponavlja slično ponašanje. Ima u tome istine jer krizne situacije izvlače iz nas ono što smo naučili u detinjstvu, prve obrasce odnosa koje je dete videlo u kući. Zato su ljudi iz problematičnih porodica, hladnih i emotivno dalekih, često osećajno osakaćeni i treba im mnogo napora da se promene nabolje.
Ljubav između muža i žene divna je sama po sebi, ali za decu je presudna stvar da već na početku života svojim očima vide i dožive šta je ljubav. Roditelji su njihovi prvi učitelji, uzori u svemu, a mališani upijaju svaku nijansu u roditeljskom ponašanju. To posebno važi za očeve porodice jer su majke tradicionalno nežnije, požrtvovanije i popustljivije. Deca neće pamtiti samo kako se otac ponašao prema njima, već mnogo više kako se ponašao prema majci. Nije retko da se o nekome priča kako je dobar otac, ali loš muž. Dete će se tada sećati tuge ili besa svoje majke, i to će ga obeležiti za čitav život.
Ukoliko želite da vam deca odrastu u emotivno stabilne, zrele i odgovorne osobe, morate kao suprug da volite njihovu majku. Dobar otac je najpre dobar muž. Zašto je to tako? Objašnjenje je vrlo jednostavno.
Dobar muž je onaj muškarac koji istinski obožava ženu kojom se oženio. Ništa mu ne oduzima od muževnosti poštovanje, briga i nežnost koju prema njoj pokazuje. Ne mora samo da materijalno zbrinjava porodicu već da svojoj supruzi bude podrška i oslonac u svemu. Treba da je štiti od prevelikih napora kako bi joj sačuvao zdravlje i izgled, da poštuje njene vrline i trud, bude joj uteha i tešitelj u teškim situacijama i stvori deo vremena posvećen samo njoj. Dobar muž uvek nađe načina da svoju ženu nečim obraduje, razveseli i nasmeje. S druge strane, ona će njemu uzvratiti najširim repertoarom ugađanja njegovim željama i gledaće u njemu ono isto biće u koje se zaljubila i zbog čega se za njega udala.
Sve to deca veoma dobro zapažaju i - usvajaju. Deca se osećaju sigurnima kada im se roditelji vole.
Devojčice u ljubavi između roditelja stiču sliku kako bi jednoga dana trebalo da izgleda njihov brak. Ponašanje koje vide kod oca preneće na svog supruga i očekivaće od budućeg muža ono što je dobijala njihova majka. Otac je prvi muškarac kod koga su videle način pokazivanja ljubavi, pa ako im muž jednog dana kaže: "Nisam ti ja tata", to je bolna rečenica. Naravno da nije, ali ženi je to signal da ne živi s nekim ko će dati sve od sebe za njeno dobro, prosperitet i slobodu izbora.
Dečaci od oca uče kako se buduća supruga voli, poštuje i štiti. Veoma rano nauče takvu ulogu i ona postaje obrazac ponašanja kog će se držati u sopstvenom braku.
Mnogi roditelji između kojih ne postoji ljubav imaju potrebu da deci pričaju o ljubavi umesto da je pokazuju na svom primeru. Tu greše, jer deca instinktivno shvataju da su odnosi između oca i majke hladni, da nema topline, lepih razgovora, a da je prisutna ravnodušnost. Osetiće da su roditelji zajedno samo zbog njih najmlađih, da se ne vole i da u domu nema istinske sreće. Tada se deca menjaju, preispituju sebe i nose teške kofere braka bez ljubavi. Ponoviće takvo ponašanje ako se jednom zateknu i sami u toj situaciji, kako devojčice tako i dečaci.
Zajedničko im je da neće biti srećni i ispunjeni, već će samo obavljati zajednički život kao dužnost. Nije to lep život, već tavorenje. Potrebni su veliki moralni kapaciteti da se ovakvo stanje prevaziđe, da se odbaci ono što su naučili u kući i stvori porodični ambijent sa istinskim emocijama.
Zato je od presudne važnosti za sreću dece da njihov otac voli njihovu majku. Svaki njegov gest prema njoj govoriće kako želi da se prema njihovoj ćerki ponaša budući zet, a sinu će pokazati kako izgleda dobar muž. Između dobrog muža i dobrog oca treba da stoji znak jednakosti.
