Odvajanje se može razviti prema različitim scenarijima, kaže porodična psihološkinja Auror Le Moing. „Ova faza se doživljava zavisno od tipa porodice. Na primer, samohrani roditelj koji ima samo jedno dete može se osećati napušteno”, napominje ona. Zauzvrat će se i samo dete osećati krivim što je otišlo da živi samo i napustilo roditelja. U nekim porodicama, pak, deca su ta koja drže roditelje na okupu. Kad deca odu iz kuće, može se ispostaviti da su oni bili jedini razlog za održavanje zajednice.
Kako se nositi sa sindromom napuštenog gnezda?
Važno je unapred se pripremiti za činjenicu da će naša deca napustiti porodično gnezdo. Želimo da budu srećna i da se razvijaju. Stoga, kada shvatimo da deca mogu i žele da žive bez nas, moramo učiniti sve da ih pripremimo za samostalnost. Ako deca osete našu podršku, onda se naša veza s njima neće prekinuti, nastavi će da nam se vraćaju po potrebi, da nas zamole za pomoć ili savet.
Klinička psihološkinja Beatris Koper-Rojer formulisala je savete za roditelje čija su deca započela samostalan život.
1. Ne sedite besposleno
Vreme je da razmislite o novim hobijima i promeni svakodnevne rutine kako biste ispunili višak slobodnog vremena koje sada imate. Ako ste oduvek hteli nešto da probate, sada je pravo vreme. Naučite da svirate muzički instrument, krenite na kurs umetnosti, bavite se sportom, dogovarajte sastanke s prijateljima. Tada ćete, usput, imati više tema za razgovor sa decom. Pošaljite im fotografije s različitih lokacija kako bi znali da ste dobro i da se nosite s razdvajanjem. Verujte, i oni su zabrinuti.
2. Podelite s decom kako se osećate
Razgovarajte o napretku i dajte im do znanja kako se osećate i koliko vam je važan redovni kontakt. Takođe, dajte im do znanja da se uvek mogu vratiti kući ako stvari ne idu onako kako su planirali. U početku nemojte previše menjati njihovu sobu kako bi se tokom poseta osećali svoji na svome. Međutim, ne biste im trebali prvom prilikom ponuditi povratak. Ideja nije da ih sputavate ili da osećate krivicu što se ne mogu osamostaliti. U doba interneta roditelji su u iskušenju da ostanu u kontaktu sa svojom decom nakon što se odsele. To se ne sme zloupotrebiti, kaže Beatris Koper-Rojer. Neke majke su uvele naviku da svoju decu zovu svaki dan, a od toga se ponekad teško odreći. Međutim, veoma je važno shvatiti da ne bi trebalo popustiti u iskušenju svakodnevnog slanja poruka ili poziva.
3. Tražite dobro u svemu
Odlazak dece nije samo gubitak. Sada imate slobodu i vreme. Bila bi šteta ne iskoristiti ove prilike! Osim toga, sada svom odnosu sa supružnikom možete dati novi život. Možda će vam biti potrebno malo vremena da se naviknete na zajedničko druženje, ali to će biti od koristi. Odvojite vreme za zajedničke aktivnosti i uključite izlaske u svoje planove. Sada je pravi trenutak! Odlazak dece iz porodičnog doma jedna je od ključnih faza u odnosu roditelj – dete. Ovo je novo poglavlje u našem odnosu. Čini se da deci više nismo potrebni, ali nije tako. I dalje će tražiti pomoć i rado će vas upoznati. Koliko god bilo teško, zapamtite da svoju decu odgajamo znajući da će jednog dana napustiti roditeljski dom, a naša će uloga će se u njihovim životima smanjivati kako budu starija.
