Dete se rodi s imunitetom nasleđenim od majke, a svoj razvija tek nakon nekoliko meseci. Problem nastaje kada se imunitet stečen preko majke istroši, a vlastiti još nije sazreo i to se događa između osmog i desetog meseca života. U tom periodu deca su najosetljivija i najnezaštićenija od bolesti.
Kao i svake godine, zima nam nameće temu respiratornih bolesti. Poznato nam je da, u proseku, dete godišnje preboli do osam infekcija respiratornih puteva, a vrtićka deca i do 12.
Često sebi postavljamo pitanje zašto neka deca u kontaktu s istim uzročnikom razviju tek lakše prehlade dok druga obole od teških formi upale pluća? Zašto su neka deca duže bolesna od drugih? Zašto im treba duplo više vremena da ozdrave? Zašto neka deca gotovo da nikada nisu bolesna ili vrlo retko? Naravno da sve to zavisi od vrsti uzročnika s kojim se deca sreću, uspešnosti terapije koja se sprovodi, dobroj saradnji lekara i roditelja, dobi deteta, genetskoj predodređenosti, stilu života, ali veliki utjecaj ima imunitet, dakle prirodna obrana organizma.
Obrambeni sistem nije sazreo
Dete je najčešće bolesno do treće godine života zato što njegov imunitet ili obrambeni sistem nije sazreo. Tek u dobi od 10 do 12 godina dostiže nivo odrasle osobe. Imunitet čine niz obrambenih reakcija izazvanih stranim telima i mikroorganizmima unesenim u organizam. Tako se stvara otpornost prema bolestima. Ta prirodna otpornost ili imunitet deteta u najranijoj dobi zavisi od imuniteta majke.
Već tokom trudnoće majka krvlju prenosi svom plodu zaštitna tela koja ga štite od infekcija. Prvim podojem novorođenče dobija zaštitu od svoje majke jer je to prvo mleko bogato antitelima, te se iz toga razloga i naziva prvom vakcinom. Povodom toga nameće se zaključak da je majčino mleko jedan od najboljih izvora zaštite od bolesti. Dokazano je da su dojena deca otpornija na različite infekcije, od upale uha, upale pluća, poremećaja ishrane. Imunitet je najjednostavnije rečeno otpornost organizma, sposobnost obrane od bolesti.
Ishranom i kretanjem protiv bolesti
U cilju zaštite od bolesti ishrana dece treba obilovati vitaminima A, B6, C, E. (mleko, šargarepa, paradajz, paprika, morska riba, banane, maslinovo ulje, zeleno povrće, voće), gvožđe, cink. Kretanje podstiče imunitet. Treba to imati na umu ako imamo dete koje satima sedi uz kompjuter ili TV. Kod pojačane fizičke aktivnosti srce pumpa više krvi te obrambene ćelije brže putuju telom. Preporučuje se fizička aktivnost barem pola sata dnevno. Kod manjeg deteta za šetnju treba birati doba dana kad je toplije i nema vetra.
