Alergija se definiše kao prejaka reakcija organizma na agense iz okoline, koje organizam prepoznaje kao opasnost, na šta reaguje burnom odbranom. Proleće može da bude posebno kritično doba godine ukoliko vaše dete ima ovakvu tegobu. Evo šta treba da znate o prolećnim alergijama, prenosi Yumama.com.
Kako se otkriva na šta je dete alergično
Vrlo je teško to odrediti. Mala deca najpre imaju ekceme po koži. Pogoršanja se uočavaju u raznim situacijama - u kontaktu kože sa hemikalijama, pri uvođenju neke hrane, kod infekcije, posle vakcina. Manifestuje se pojačanjem crvenila, svrabom i otokom. U krvnoj slici može da se vidi porast jedne vrste belih krvnih ćelija - eozinofila.
Mogu da se rade i alergijske probe na koži, mada one nisu sasvim pouzdane u prvim godinama života. Sve više se rade i testovi (nažalost, samo u privatnim laboratorijama i ordinacijama), kojima se iz kapi krvi metodama kvantne medicine određuje na stotine alergena namirnica i alergena iz okoline na koje organizam prejako reaguje već na energetskom nivou.
Alergije se javljaju i kod beba
Kada se rodi, beba u svojim ćelijama već nosi zapis bolesti koje su preležali njeni preci. Roditelji i sami često navode lekarima da već neko u porodici ima alergije, ali nisu samo one u pitanju. Beba pre nego što se rodi ima period iskustva od devet meseci intrauterinog života. Ako trudnica dosta vremena provodi u prirodi, u opuštenom raspoloženju, ako je nasmejana, bezbrižna, bavi se umerenim fizičkim aktivnostima veća je verovatnoća da njena beba neće imati alergijske reakcije.
Prehlada kod trudnica može da izazove astmu kod dece. Više o tome saznajte OVDE.
Šta se dešava ako se alergija ne tretira
Sve je individualno. Kada već postoje izraženi znaci alergije kod deteta, naravno da morate da je lečite. Treba biti svestan toga da naša medicina leči simptome alergije. Znači, kada je reakcija organizma već prejaka odbrana, i kada se oslobodilo suviše biohemijskih supstanci koje ugrožavaju organizam daće se sva kontrahemija (a to su savremeni lekovi: kortikosteroidi, antihistaminici, bronhospazmolitici), da se suzbije rizik i neprijatnost.
Međutim, ako znate da vaše dete ima sklonost ka alergijama, ili je već imalo očigledne epizode sezonskih alergija u mirnoj fazi (dok još ne dođe do alergijske reakcije na alergen), bilo bi pametnije naučiti organizam da se manje brani i stvara manje biohemijskih supstanci, koje posle morate da blokirate primenjujući lekove. To je moguće postići uz pomoć brojnih metoda u okviru integrativne medicine.
Umesto da kortikosteroide i antihistaminike dajete i u mirnoj fazi, kako je uobičajeno, može se pozvati u pomoć magnetoterapija, kvantna terapija, homeopatija. Nijedna od pomenutih metoda ne isključuje i upotrebu klasičnih lekova. Kada je neophodno, one se nužno dopunjuju i prate, ali doze lekova mogu postepeno da se smanjuju ili da vremenom postanu nepotrebne. Organizam ima sklonost ka samoregulaciji, pa svako njegovo čišćenje i uvođenje u normalne prirodne tokove može da bude od velike koristi.
Dete alergično na cvetanje raznih biljaka
Detetu je kao i igra, smeh i ljubav, neophodna i priroda i zato treba da ga izvodite. Samo u takvom okruženju ono raste stabilno, sigurno i zdravo. Ako se u mirnoj fazi niste pripremili, moraćete intenzivno da dajete lekove za smanjenje neprijatnih simptoma, a u prirodu ćete ići čim se simptomi smanje.
Sa druge strane, ako ste se na vreme pripremili, onda ćete živeti u prirodi i u skladu sa njom. Takođe, u slučaju pojave simptoma alergije uprkos primenjenim metodama, nemojte biti zadrti. Daćete detetu simptomatski lek. Uvek kombinujte ono što je trenutno važno i ono što vam daje rešenje na duže staze. Treba biti strpljiv i pametan u svakom pogledu.
A kako da obeležite početak proleća i da uživate sa vašim detetom saznajte OVDE.
