Postoji čitav spisak stvari koje želimo da naša deca znaju.
Od onih osnovnih, kao što su pranje zuba i samostalno oblačenje, preko malo zahtevnijih u vidu učenja za školu bez nadzora. Međutim, pored higijenskih i akademskih veština, tu su i drugi važni činioci koji ne treba da budu zanemareni. Oni se odnose na psihičke veštine vašeg deteta. Ove veštine stiču se od malih nogu i zahvaljujući upravo njima deca se probijaju (ili ne) kroz život. Jednu od njih izdvajamo danas, a ime joj je – otpornost.
Koje su to osobine koje imaju otporna deca?
Visok prag samoosećanja
Otporna (na život) deca imaju izuzetno visok prag samoosećanja. Ona shvataju da je život nesavršen i da im ne može uvek sve ići od ruke. Svesni da neće uvek biti pobednici, oni ne tuguju nad zlom sudbinom, niti sebi prebacuju svoje greške i poraze. Naučiti dete da bude takvo, nije ni malo lako. Pristup treba da bude pun emocija i podrške. Kada dete izgubi važnu utakmicu, važno je da pohvalite njegov trud i date mu motivaciju da će sledećeg puta biti sigurno još bolji, bez obzira na finalni ishod. Cilj je da dete uživa tokom aktivnosti u kojima učestvuje, a ne da bude zadovoljno isključivo pobedom.
Usvajaju nova znanja kroz borbu
Svaki brižan roditelj će rado pomoći svom detetu kada vidi da mu nešto teško ide od ruke. Potreba za "spašavanjem" dece u situacijama sa kojima mogu i sami da se izbore je zaista suvišna. Poruka koju tada šaljete detetu nije ona očekivana – tu sam za tebe, već nažalost – ne moraš ništa, mama će umesto tebe. Vama od ruke sigurno mnogo lakše ide upoznavanje sa drugim ljudima, međutim, ako to umesto vaše trogodišnjakinje radite i na dečijem igralištu, ona nikad neće dobiti priliku da otkrije da li to može da izvede sama. Deca koja se dovoljno puta odvaže da probaju nešto što do tad nikad nisu postaju otporna i spremna za život.
Poseduju veštine za rešavanje problema
Kada se nađu pred određenim problemom, deca se u većini slučajeva okreću roditeljima za pomoć. Sasvim je uredu pomoći, jer zbog toga ste tu, ali ne onako kako to većina roditelja radi. Ne treba vi da rešavate probleme svog deteta, već da mu pokažete kako da ih reši samo. Umesto da plače i traži od vas da nešto uradite, dečak ili devojčica koja je otporna će vam zatražiti da je naučite kako to sama da uradi. Potrajaće, jer učenje je proces, ali ono omogućava detetu da dođe do rešenja. Deca su kreativna i njihov um je samo potrebno otključati.
