Mnogim bebama kada se rode, okice budu plave ili sivkaste, a vremenom promene boju u zelenu ili braon. Zbog čega dolazi do te transformacije?
Norman Safra, načelnik Oftamologije na američkom Meidicinskom centru Maimonedes u Bruklinu otkriva koji trenutak je presudan za utvrđivanje koju boju očiju će beba imati.
"Bebe se ne rađaju sa svim melaninom koji im je po prirodi namenjen. Proces sazrevanja nastavlja se nakon rađanja. Boja očiju formira se pre druge godine života, kaže Norman Saffra.
On je pojasnio da što više imate u očima, kosi i koži pigmnta melanina va vaše oči će biti tamnije. Time se, kaže, i više sunčeve svetlosti reflektira. Male naslage melanina u šarenicama oka čine ih plavima. Srednja količina melanina daje zelene oči ili boju lešnika, dok velika količine boja šarenice stvara smeđu boju. Plave na tatu ili smeđe na mamu: Od koga beba nasleđuje boju očiju?
"Pojedinci tamnijeg pigmenta obično dobijaju bebe smeđih očiju, jer njihova novorođenčad već u startu ima više pigmenata", dodao je, a prenosi livescience.com.
"Bebe belaca najčešće se rađaju s tamnoplavim očima, s primesama sive, a boja se može i nekoliko puta promeniti do prvog rođendana. Bebe drugih rasa rađaju se sa smeđim očima, koje i ostaju takve", objasnila je pedijaar Đovana Armano.
Kad beba dođe na svet i odmah na jako svetlo, podstiče se proizvodnja melanina u šarenici oka, a to može da dovede do promene boje. Samo mrvica melanina i dete će imati plave oči, dodajte još malo i oči postaju sive, zelene ili boje lešnika.
"Pri rođenju pigmenta ima malo pa je boja svetlija. Kako beba raste, pigmenta je sve više. Melanin je protein, a količina i vrsta zapisani su u genima. Šarenice koje sadrže veliku količinu melanina su tamnije - kaže Armano.
Nauka je sve pokazala: Boja očiju otkriva toleranciju na bol, alkohol i kakve partnere volite!
Do bebinog šestog meseca boja očiju se više puta menja. Nakon toga, promene se polako stabilizuju. Više faktora može da utiče na promenu boje, kao što su lekovi i uticaj okoline, tako da se kod nekih ljudi boja menja ceo život. Ali kod većine boja postaje jasna do prve godine.
"Boja očiju se najdramatičnije menja od 6. do 9. meseca, ponekad i do prvog rođendana. Tada se može tačno utvrditi koju boju će beba imati. U retkom broju slučajeva deca menjaju boju i do treće godine", kaže Armano.
Zelena boja očiju je najređa i pojavljuje se u samo pet odsto svetske populacije.
Boja može da iznenadi
Velika je šansa da će dete naslediti boju koju imaju oba roditelja, ali nije pravilo. Bebe mogu “povući” i na bake i deke. Ako jedan roditelj ima smeđe oči, obično će imati i dete jer je taj gen dominantniji.
Kad se geni igraju?
Osim u nekoliko posebnih slučajeva, nije posebno predodređeno šta vam koji roditelj daje, odnosno šta od koga nasleđujete. Ako se radi o dominantnim genima, oni će biti dominantni bez obzira na to dolaze li od oca ili majke.
Ako vaš otac ima dominantan gen za boju očiju, nasledićete istu boju od njega. Međutim, ako se radi o recesivnom genu, deca mogu imati boju očiju koju njihovi roditelji nemaju i dati potpuno novi gen. To objašnjava zašto se nekada dešava da osobe koje recimo nemaju riđu boju kose ili smeđu boju očiju, dobiju dete sa smeđim očima i riđom bojom kose.
S obzirom na to da su smeđe oči dominantne, majka može imati gene za smeđe oči ili jedan gen za jednu, drugi za drugu boju očiju.
Kako bismo olakšali shvatanje, recimo da će imati oba gena za smeđu boju. S obzirom na to da otac ima plave oči, on ima dve kopije recesivnih gena za plave oči.
Svaki roditelj će preneti jednu kopiju gena na svoje dete. Konkretno u ovom slučaju, mama prenosi dominantni gen, a otac recesivni. To znači da će dete imati boju očiju majke, upravo zbog toga što je ona imala dominantne gene.
Isti je slučaj i ako otac ima dominantan par gena, jer tada dete ponovo dobija onaj genetski par koji je dominantniji, što automatski znači da će naslediti boju očiju od roditelja koji ih ima.
Boja očiju otkriva kakav ste čovek: Ljudi sa ovakvim pogledom kriju nešto posebno!
