- Psiholozi navode da nered, buka i predmeti koji podsećaju na obaveze mogu neprimetno da povećaju stres u domu.
- Među okidačima su poslovne stvari u zoni odmora, gomile papira, stalna obaveštenja sa telefona i previše jak plafonski svetlo.
- Stres mogu pojačati i pretrpan noćni stočić, nered na jednoj površini i prašina na mestima koja se retko čiste.
Dom bi trebalo da bude mesto na kojem nakon napornog dana možemo da se opustimo, odmorimo i osećamo sigurno. Ipak, pojedini detalji u prostoru u kojem živimo mogu neprimetno da stvaraju napetost i otežavaju nam da se zaista relaksiramo.
Okruženje u kojem provodimo vreme svakodnevno utiče na naše raspoloženje. Prema rečima psihologa Patriše Dikson, nered, buka, ali i predmeti koji u nama bude neprijatne asocijacije mogu doprineti osećaju stresa, čak i kada toga nismo potpuno svesni.
Problem je u tome što se na mnoge stvari u sopstvenom domu vremenom toliko naviknemo da prestanemo da primećujemo njihov uticaj. Ipak, one mogu stvarati osećaj nelagode, podsećati nas na obaveze i otežavati potpuno opuštanje.
Zato je korisno povremeno pogledati prostor oko sebe iz drugačije perspektive i zapitati se da li nam zaista pomaže da se odmorimo.
U nastavku je sedam stvari koje, prema stručnjacima, mogu neprimetno povećavati svakodnevni stres.
1. Poslovne stvari tamo gde se odmarate
Laptop, ranac, materijali za posao ili učenje i drugi predmeti povezani sa obavezama ne bi trebalo da ostanu pored kreveta ili na kauču na kojem se odmarate.
Čak i kada ne radite, sam pogled na njih može da vas podseti na ono što morate da završite. Terapeut Nik DeSisto navodi da se na taj način prostor namenjen odmoru može nesvesno povezati sa obavezama i stresom.
Zbog toga stručnjaci preporučuju da se poslovne stvari uveče sklone u torbu, fioku ili na neko drugo mesto gde nisu direktno u vidokrugu. Na taj način lakše se pravi jasna granica između vremena za rad i vremena za odmor.
2. Gomile pošte i dokumenata
Neobračunati računi, pisma, dokumenti i papiri koji se gomilaju na stolu mogu stvoriti utisak da stalno postoji nešto što treba završiti.
Takve gomile predstavljaju svojevrsne podsetnike na rokove, finansijske obaveze i odluke koje čekaju na vas. Iako možda ne razmišljate aktivno o njima, mogu održavati osećaj blage napetosti u pozadini.
Dikson savetuje da se jednom nedeljno ili mesečno odvoji vreme za sortiranje dokumenata. Korisno je napraviti označene fascikle ili kutije za račune, važne papire, dokumente koje treba sačuvati i poštu koja tek treba da bude obrađena.
Nije neophodno da papiri sve vreme budu pred očima. Kada znate da postoji određeno vreme namenjeno njihovom sređivanju, lakše je izbeći osećaj da vas obaveze stalno sustižu.
3. Telefon koji stalno šalje signale
Zvukovi obaveštenja, vibracije, poruke i različiti signali sa telefona mogu nas držati u stanju stalne pripravnosti.
Prema rečima DeSista, poruke, aplikacije i različita upozorenja mogu učiniti da mozak neprestano očekuje novi podsticaj, čak i kada pokušavamo da se odmorimo.
Zato stručnjaci preporučuju da se posebno u večernjim satima uvedu jasne granice. Jednostavne promene, poput uključivanja režima "Ne uznemiravaj" ili ostavljanja telefona dalje od kreveta tokom noći, mogu pomoći da vreme za odmor zaista bude vreme za odmor.
4. Prašina na mestima koja često zaboravljamo
Velike površine u domu obično se redovno čiste, ali postoje brojna mesta koja lako promaknu. To mogu biti lajsne, zidovi, kvake, prostor iza nameštaja, površine oko uređaja, kao i prostor ispod kreveta ili sofe.
Na takvim mestima vremenom se nakupljaju prašina i prljavština. Iako ih možda ne primećujemo svakog dana, saznanje da određeni deo doma nije očišćen može stvarati dodatnu nelagodu.
Zato nije loše povremeno obratiti pažnju i na skrivene površine, posebno u prostorijama u kojima provodimo mnogo vremena.
5. Previše jakog plafonskog svetla
Jako plafonsko svetlo može biti praktično kada je potrebno dobro osvetliti prostor, ali nije uvek najbolji izbor kada želimo da se opustimo.
Ako je plafonsko svetlo jedini izvor osvetljenja u domu, prostor može delovati hladnije i manje prijatno. Dizajneri zato preporučuju kombinovanje više izvora svetlosti.
Plafonsko osvetljenje može služiti za opštu vidljivost, dok se lampe koriste za konkretne aktivnosti poput čitanja ili rada. Za večernje sate mogu se dodati i diskretniji izvori svetlosti, poput stonih ili zidnih lampi, koji stvaraju mirniju atmosferu.
6. Previše stvari na jednom mestu
Odeća prebačena preko stolice, sto prepun papira, igračke koje nisu vraćene na svoje mesto ili sudopera puna prljavog posuđa samo su neki od primera nereda koji se svakodnevno može pojaviti u domu.
DeSisto objašnjava da čak i osobe koje tvrde da im nered ne smeta mogu biti pod njegovim uticajem. Kada je prostor prepun stvari koje čekaju da budu sklonjene ili sređene, mozak može registrovati da postoji još zadataka koje treba obaviti.
Zato nije potrebno pokušavati da se čitava kuća očisti u jednom danu. Mnogo je jednostavnije početi od jedne površine – noćnog stočića, radnog stola ili kuhinjskog pulta. Čak i malo sređeniji deo prostorije može doprineti osećaju reda i kontrole.
7. Pretrpan noćni stočić
Spavaća soba trebalo bi da bude prostor koji povezujemo sa odmorom i snom. Zato i najmanji detalji mogu uticati na atmosferu.
Na noćnom stočiću često se nađu čaša vode, nekoliko knjiga, papiri, kozmetika, punjači i razne sitnice koje se vremenom gomilaju. Iako deluju bezazleno, pretrpana površina može ostaviti utisak da prostor nije dovoljno miran.
Najbolje je ostaviti samo ono što vam je zaista potrebno ili što vas umiruje pred spavanje. Povremeno treba pogledati i u fioke i donje pregrade, jer čak i svest da su one pretrpane može doprineti osećaju da postoji još nešto što bi trebalo srediti.
Kako da smanjite količinu prašine u spavaćoj sobi
Pored sređivanja vidljivog nereda, pažnju bi trebalo obratiti i na predmete koji lako zadržavaju prašinu.
Stručnjaci su ranije ukazivali na to da tepisi mogu biti među površinama na kojima se nakuplja značajna količina prašine. Poseban problem mogu predstavljati tepisi koji se nalaze ispod kreveta, jer se prostor ispod velikog nameštaja često ređe i teže usisava.
Zbog toga se prašina može zadržavati upravo na mestima koja se ne čiste dovoljno često. Redovno usisavanje i povremeno pomeranje nameštaja mogu pomoći da se takve površine bolje održavaju.
Na kraju, cilj nije da dom izgleda savršeno, već da bude mesto u kojem se osećamo prijatno. Nekada nekoliko malih promena – sklanjanje poslovnih stvari, gašenje obaveštenja na telefonu, sređivanje jedne površine ili prijatnije osvetljenje – može napraviti primetnu razliku u tome kako doživljavamo sopstveni prostor.
