- Kacudžo Niši smatrao je da kuća odražava navike, raspoloženje i unutrašnje stanje čoveka.
- Pretrpan i mračan prostor može da pojača umor i napetost, dok sređivanje donosi osećaj reda i smirenosti.
Da li ste ikada primetili kako, po ulasku u nečiji dom, gotovo odmah osetimo da li je prijatan ili ne? Da li želimo da ostanemo ili da odemo? I nije stvar samo u enterijeru.
Prostor oko nas često odražava ono što se dešava u nama. Naše unutrašnje stanje ostavlja tragove u prostoru u kojem živimo – u načinu na koji su stvari raspoređene, u mirisima, zvucima, količini svetlosti, ali i u tome koliko nam je dom prijatan i funkcionalan.
Upravo o odnosu čoveka, prostora i zdravlja govorio je profesor Katsudzo Niši, japanski filozof i istraživač zdravlja, poznat po sistemu prirodnog pristupa zdravlju.
O čemu kuća može da "ispriča"?
Dom nisu samo zidovi i nameštaj. On je prostor u kojem provodimo veliki deo života i u kojem se, svesno ili nesvesno, vidi deo naših navika, potreba i svakodnevnog ritma.
Prema Nišijevim stavovima, način na koji izgleda prostor može ukazivati na to kako se osoba oseća i koliko je opterećena svakodnevnim obavezama. Pretrpan i haotičan prostor može biti povezan sa osećajem umora, preopterećenosti ili manjkom energije, dok sređivanje prostora nekim ljudima može doneti osećaj kontrole i smirenosti.
Kada je nered simptom, a red olakšanje
Niši je sređivanje posmatrao kao svojevrsnu unutrašnju disciplinu. Ljudi često počinju da sređuju prostor upravo onda kada žele da uvedu više reda i u svakodnevni život. Sam čin čišćenja može pružiti osećaj da ponovo imamo kontrolu nad nečim konkretnim.
Nema potrebe da se odjednom bavite celom kućom. Počnite sa malim: jedna polica, jedna fioka. Ključ nije u "završavanju čišćenja", već u ponovnom povezivanju sa prostorom. Radeći jednostavne stvari – savijanje, brisanje, sortiranje – ujednačavamo svoje unutrašnje ritmove. Um se smiruje, anksioznost jenjava, a energija se vraća.
Zato sređivanje ne mora da bude veliki projekat. Nekada je dovoljno početi od jedne fioke, police ili dela radnog stola kako bi prostor postao pregledniji, a svakodnevno funkcionisanje jednostavnije.
Moć mesta: kako zemlja i svetlost utiču na nas
U tradicionalnim japanskim shvatanjima zdravlje čoveka ne posmatra se potpuno odvojeno od njegovog okruženja. Mesto stanovanja, količina prirodne svetlosti, vazduh i uslovi u kojima čovek provodi vreme predstavljaju deo svakodnevnog životnog okruženja.
Katsudzo Niši izdvajao je dva važna principa:
1. Suido – zemlja i voda
Prema ovom pristupu, uzvišena mesta smatrana su pogodnijim za stanovanje, dok su nizije povezivane sa većom vlagom i hladnoćom. Takođe se pažnja pridavala vegetaciji, naročito drveću, kao jednom od pokazatelja karakteristika određenog područja.
2. Hogaku – pravac
Velika pažnja pridavala se položaju prozora i količini sunčeve svetlosti. Prostorije koje dobijaju dovoljno dnevnog svetla prijatnije su za boravak, dok nedostatak prirodne svetlosti može uticati na svakodnevni ritam, raspoloženje i kvalitet sna.
Zbog toga je dobro da se tokom dana što više koristi prirodno svetlo i da prostorije budu redovno provetravane.
Materijali od kojih je izgrađena vaša svakodnevica
Niši je poseban značaj pridavao prirodnim materijalima, naročito u spavaćoj sobi, prostoru namenjenom odmoru i oporavku.
"Prirodni materijali su posebno važni u spavaćoj sobi, gde ljudi provode najviše vremena. Nije preporučljivo postavljati nameštaj od plastike ili iverice u prostor za spavanje."
Povoljniji je krevet od prirodnog drveta (ali ne od jasike ili topole). Ako to nije moguće, postavite "živi filter" – hlorofitum – blizu kreveta. Zidovi spavaće sobe treba da budu mekih tonova bez velikih, smelih šara. Čisto bela nije pogodna za spavaću sobu – monotona bela površina je zamorna i može oštetiti oči i nervni sistem. (K. Niši)
Kada je reč o opremanju doma, prirodni materijali poput drveta, lana, pamuka, gline i papira mogu doprineti prijatnijem ambijentu. Biljke se takođe često koriste kao dekorativni element koji prostor čini prijatnijim i življim.
Boje imaju važnu ulogu u doživljaju prostora. Svetli i izrazito kontrastni dezeni nekome mogu biti podsticajni, dok drugima mogu delovati naporno, naročito u prostoriji namenjenoj odmoru. Zato se za spavaću sobu često biraju nežniji i topliji tonovi.
Estetika svakodnevnog života kao briga o sebi
Način na koji koristimo predmete u sopstvenom domu takođe može uticati na doživljaj svakodnevice. Hrana poslužena na lepom tanjiru, uredan sto ili omiljena šolja mogu učiniti običan obrok prijatnijim i dati svakodnevnim ritualima osećaj posebnosti.
Niši je smatrao da lepo posuđe ima svoje mesto u domaćinstvu.
Iz knjige K. Nišija: "10 koraka do uspeha":
"Lepo posuđe je vaša vizit karta. Ono će svim vašim gostima dati do znanja da se prema njima u vašem domu ophode s poštovanjem. Nemoguće je smatrati nekoga dobrim domaćinom ako nema lepo posuđe. Čak i ako imaju mnogo novca, svi će misliti da je slučajno njihovo, dok u stvarnosti ne znaju kako da njime pravilno upravljaju. Uzgred, posuđe treba prati prirodnim sunđerima, a ne jakim deterdžentima. Moj komšija je prestao da se žali na bolove u stomaku nakon što je njegova žena počela da pere posuđe prirodnim sunđerom."
I svakodnevni poslovi mogu postati svojevrsni rituali. Pranje sudova, brisanje površina i sređivanje kuhinje možda deluju kao obične obaveze, ali uredan prostor nakon njihovog završetka često donosi osećaj zadovoljstva i rasterećenja.
Dodatne stvari – dodatna opterećenost
Mnogi ljudi čuvaju predmete za koje veruju da će im jednog dana zatrebati. Međutim, kada se takve stvari godinama gomilaju, prostor postaje sve teži za održavanje, a ono što je zaista potrebno počinje da se gubi među predmetima koji se gotovo nikada ne koriste.
Niši je savetovao da se redovno rešavamo nepotrebnih stvari, makar postepeno.
Ne mora se sve promeniti preko noći. Dovoljno je povremeno pregledati police, fioke, ormare i kutije i zapitati se da li se određeni predmet zaista koristi ili samo zauzima prostor.
Kada ima manje stvari, lakše je održavati red, a prostor postaje prozračniji i funkcionalniji.
Ne zatrpavajte svoj dom – pustite telo i um da "dišu"
Previše nameštaja, nedostatak svetlosti i zakrčeni prolazi mogu učiniti prostor manje prijatnim i otežati svakodnevno funkcionisanje. Zbog toga je važno da raspored bude prilagođen čoveku, a ne da se svaki slobodan ugao popuni predmetima.
Prostor ne mora biti potpuno prazan da bi bio prijatan. Važno je da postoji dovoljno mesta za kretanje, odmor i svakodnevne aktivnosti.
Uklonite ono što ne koristite, zadržite predmete koji imaju praktičnu ili emotivnu vrednost i pokušajte da prostor uredite tako da vam svakodnevni život u njemu bude jednostavniji.
Dom je dijalog – čujte šta vam danas govori
Ponekad način na koji izgleda naš dom govori više o našim navikama nego što smo spremni da priznamo. Ne kroz skupe komade nameštaja ili savršeno uređen enterijer, već kroz sitnice koje se ponavljaju svakog dana.
Pogledajte prostor oko sebe. Ne kao projekat koji zahteva renoviranje, već kao mesto u kojem živite.
Da li vam pruža dovoljno mira? Da li ima dovoljno svetlosti? Da li vam je sve nadohvat ruke ili stalno nešto tražite? Da li u njemu postoji kutak u kojem zaista možete da se odmorite?
Dom ne mora biti savršen da bi bio prijatan. Ponekad je dovoljno napraviti nekoliko malih promena – osloboditi jednu policu, pustiti više svetlosti, provetriti prostor, skloniti ono što više ne koristimo i vratiti predmete koji nam nešto znače.
Jer dom jeste ogledalo svakodnevice, ali može biti i mesto od kojeg počinje promena navika.
