Nakon što je postala udovica nije više mogla da živi u svom domu, preselila se u mini kuću i nikad nije bila srećnija: Nema sto, ali ima pravi bračni krevet

Ponekad novi dom predstavlja više od puke nove adrese. On može postati granica između života koji smo poznavali i onog koji tek treba da izgradimo. Za Kris, selidba u „mini-kuću” u Severnoj Karolini značila je upravo to: priliku za novi početak nakon teških ličnih gubitaka – okružena stvarima koje je volela, uspomenama koje je odlučila da ponese sa sobom i bojama koje su za nju imale mnogo dublje značenje od puke dekoracije.

Zato je počela da obilazi naselja sa mini-kućama. Obišla je četiri ili pet takvih naselja pre nego što je otkrila „Simple Life” u Hendersonvilu, u Severnoj Karolini. Ostala naselja joj nisu ulivala dovoljno poverenja; neka su više ličila na kampove nego na mesta gde bi mogla da zamisli svoju svakodnevicu.

Kris je želela pravo susedstvo, samo u manjem obimu. „Simple Life” je imao asfaltirane puteve, uređene zelene površine i atmosferu prave zajednice sačinjene od mini-kuća. Vratila se tamo tri puta pre nego što je donela konačnu odluku, a poslednju posetu iskoristila je da odabere tačnu parcelu na kojoj će stajati njen budući dom.

Slučajnost koja ju je odvela do novog doma

Priča o tome kako je otkrila to mesto posebna je sama po sebi. Učestvovala je u nagradnoj igri na Fejsbuku koju je organizovala turistička organizacija Hendersonvila, gotovo iz šale, govoreći Bogu da bi trebalo da pobedi ako je to mesto gde joj je suđeno da bude.

I pobedila je. Osvojila je boravak od dve noći uz večeru, a upravo ju je to putovanje na kraju odvelo do zajednice „Simple Life” i modela kuće koji sada naziva svojim domom.

Kuća je izgrađena po meri, a Kris ju je platila gotovinom – 166.000 dolara. Nikada ranije nije posedovala potpuno novu kuću, pa je mogućnost učešća u odabiru detalja za nju predstavljala potpuno novo iskustvo.

Odlučila se za širi model zbog otvorenog dnevnog boravka i visokih plafona. Svesno je izabrala da izostavi galeriju za spavanje, koja se često viđa u mini-kućama; tokom jedne od poseta, prenoćila je u kući sa takvim rasporedom i shvatila da joj spavanje na galeriji jednostavno ne odgovara.

Dom koji je mogla da oblikuje prema sopstvenom ukusu

Lično je birala radne površine, završne obloge kuhinjskih zidova i boje zidova. Kao dodatnu nadogradnju, izabrala je kamin, koji je zatim sama ukrasila koristeći šablone i premaz za drvo. Ispostavilo se da taj izbor nije bio samo estetske prirode; bila je izuzetno zahvalna što ga ima kada sistem grejanja nije mogao da se izbori sa niskim zimskim temperaturama.

Takođe je dodala bočnu terasu jer voli da sedi na suncu.

Prelazak u mnogo manji prostor zahtevao je ozbiljno raščišćavanje stvari. Kris se rešila oko 90 procenata svojih poseda. Danas njena kuhinja ima sve što je potrebno jednoj osobi, uključujući kućne aparate standardne veličine i kuhinjsko ostrvo koje služi i kao trpezarijski sto.

Krevet dimenzija „queen size” smešten je na okvir visok 35 centimetara, što obezbeđuje dragocen dodatni prostor za odlaganje stvari ispod njega. Zid u spavaćoj sobi pretvorila je u malu ličnu galeriju umetničkih dela uparenih sa biblijskim stihovima.

Ružičasta boja kao posveta majci

Paletom enterijera dominiraju ružičasta i zelena boja, uz plave detalje. Ipak, ružičasta boja u ovom domu nije izabrana samo zato što se dobro uklapa u dekor; za Kris ona ima mnogo ličnije značenje.

Kaže da sama nikada nije bila veliki ljubitelj ružičaste boje. Dok je odrastala, više je volela aktivnosti koje su se tradicionalno smatrale „muškim”. Njena majka je, međutim, obožavala ružičastu boju. Njena majka je preminula oko šest meseci pre njenog supruga, što znači da je Kris u veoma kratkom vremenskom periodu izgubila dve izuzetno važne osobe u svom životu. Danas se u njenom malom domu prožimaju detalji u ružičastoj boji, a svaki put kada unese nešto novo u toj nijansi, ona pomisli na svoju majku. Tako je boja koju možda ranije ne bi izabrala postala svojevrsna nit koja povezuje njen novi život sa osobom koju je izgubila.

Takođe je pokrenula novi posao iz svog malog doma

Danas Kris vodi kompaniju pod nazivom "The Redeemed Widow" (Iskupljena udovica), putem koje pruža podršku udovicama na temelju biblijskih načela, pomažući im da se izbore sa gubitkom i preokrenu svoje živote.

Trenutno vodi posao od kuće, radeći za stolom za stajanje u dnevnoj sobi, gde provodi veći deo nedelje kreirajući sadržaj.

Ipak, taj deo njenog života uskoro će dobiti svoj poseban prostor. Planira da premesti kancelariju u baštensku kućicu dimenzija približno 3 × 3,6 metara, čim u nju uvede struju. Razlozi za to su delom želja za odvojenim radnim prostorom, a delom veoma praktična potreba: nada se da će fizičko razdvajanje posla od kuće konačno sprečiti praksu da radi sve do deset sati uveče.

Samostalan život, prvi put u životu

Suočila se i sa još jednim velikim izazovom na koji je morala da se navikne- Kris nikada ranije nije živela sama.

Priznaje da je za takvu promenu bilo potrebno vreme prilagođavanja. Ipak, upravo tokom tog procesa otkrila je nešto važno o sebi – sposobna je za mnogo više nego što je ranije verovala.

Za nju, ova mala kuća postala je više od pukog, praktičnijeg mesta za život nakon napuštanja velike kuće i zahtevnog imanja. Postala je prostor u kojem je, nakon perioda obeleženog gubitkom i velikim promenama, ponovo otkrila osećaj nezavisnosti.

I, što je možda najvažnije, pronašla je mir.

Njen savet: „Uspomene pripadaju nama, a ne kući. Bez obzira na to gde živite, te uspomene su vaše. Kuća je samo sredstvo za postizanje cilja. Takođe sam naučila da sam sposobna za mnogo više nego što sam mislila. Život sama... to nikada ranije nisam iskusila. Bila je to ogromna promena. Ali imati to vreme za razmišljanje i sopstveni prostor predstavlja pravi dar i blagoslov. Ako razmišljate o životu u maloj kući, kažem vam – usudite se.”

Stil / jutarnji.hr