Leto je, kao što svi dobro znamo, godišnje doba koje većina ljudi povezuje sa odmorom, opuštanjem i begom od svakodnevnih obaveza. Tokom toplih meseci mnogi pokušavaju da pronađu osveženje kraj mora, reke ili jezera, ali nije uvek potrebno putovati daleko da bismo uživali u vodi. Sasvim je moguće napraviti mali privatni kutak za kupanje i u sopstvenom dvorištu. Naravno, reč je o bazenu.
Postoji nekoliko različitih opcija, ali klasični, trajno ugrađeni bazeni nisu dostupni svima zbog visokih troškova izgradnje, održavanja i potrebnih građevinskih radova.
Montažni bazen sa ramom za vikendicu ili dvorište predstavlja jednu od najboljih alternativa. Pre svega, njegova velika prednost je pristupačnija cena, naročito kada se uporedi sa betonskim ili potpuno ukopanim bazenima. Osim toga, njegova instalacija je relativno jednostavna, pa ga mnogi vlasnici kuća mogu postaviti samostalno, bez angažovanja stručnih majstora i dodatnih troškova.
Još jedna važna prednost jeste činjenica da montažni bazen donosi veliku radost najmlađima. Deca mogu bezbedno da uživaju u vodi tokom toplih dana, da se igraju i osvežavaju praktično kad god požele.
Koji montažni bazen izabrati za vikendicu?
Uopšteno govoreći, montažni bazeni sa ramom mogu se podeliti na dve osnovne kategorije:
- sezonski bazeni;
- bazeni za korišćenje tokom cele godine.
Kod sezonskih modela princip je jednostavan. Bazen se postavlja tokom toplijeg dela godine, najčešće od kasnog proleća do početka jeseni, a zatim se sa dolaskom hladnijih dana demontira i skladišti do naredne sezone.
Bazeni namenjeni za korišćenje tokom cele godine predstavljaju skuplju varijantu, ali imaju značajnu prednost — izrađeni su od materijala koji su otporni na niske temperature.
Zahvaljujući tome, konstrukcija može da izdrži višestruke cikluse zamrzavanja i odmrzavanja bez većih oštećenja.
Pored podele prema sezoni korišćenja, bazeni se razlikuju i prema vrsti konstrukcije rama.
Najčešće postoje:
- metalni ramovi napravljeni od cevi ili metalnih profila;
- drveni ramovi od greda.
Drvena konstrukcija se uglavnom koristi kod jednostavnijih sezonskih modela i smatra se osnovnom varijantom.
Stabilniji modeli izrađuju se od čeličnih limova, dok su se i bazeni sa izdržljivim plastičnim elementima pokazali kao veoma praktični.
Njihov nedostatak jeste veća težina konstrukcije, zbog čega se takvi bazeni uglavnom postavljaju trajno i ne sklapaju nakon svake sezone. Takođe, njihova cena je viša jer često dolaze sa dodatnom opremom poput mlaznica za cirkulaciju vode, skimera i naprednijih sistema za filtriranje, što čini celu konstrukciju složenijom.
Kako postaviti montažni bazen u dvorištu samostalno
Postavljanje bazena sa ramom uglavnom ne zahteva kopanje velike jame niti izradu posebnog temelja. U nekim slučajevima dovoljno je samo blago poravnati teren ili napraviti plitki iskop kako bi konstrukcija bila stabilnija.
Najvažniji uslov jeste da površina na kojoj će bazen stajati bude potpuno ravna.
Pre postavljanja potrebno je ukloniti svo kamenje, granje, korenje biljaka i sve druge predmete koji bi mogli da oštete dno bazena ili naruše njegovu stabilnost.
Nakon pripreme terena preporučuje se postavljanje sloja peska koji služi kao zaštitni i stabilizujući jastuk.
Optimalna debljina sloja je oko 10 centimetara, mada ona zavisi od veličine bazena i opterećenja koje konstrukcija stvara na zemljište. Kod manjih bazena često je dovoljan sloj peska od približno 5 centimetara.
Kada je podloga pripremljena, može se pristupiti samoj montaži.
Izrada jednostavnog bazena sa drvenim ramom
Kao primer možemo uzeti jednostavniju varijantu koju je moguće napraviti samostalno — domaći bazen sa drvenom konstrukcijom.
Visina stranica u ovom primeru iznosi oko jedan metar.
Za unutrašnju oblogu najbolje je koristiti PVC platno, isti materijal koji se koristi za izradu čamaca na naduvavanje, cerada za kamione, zaštitnih nadstrešnica i sličnih proizvoda.
Njegove glavne prednosti su:
- velika otpornost na vlagu;
- dug vek trajanja;
- dobra mehanička izdržljivost;
- potpuna vodonepropusnost.
Kako bi bazen bio potpuno zaštićen od curenja, PVC materijal potrebno je spojiti pomoću industrijskog aparata za varenje toplim vazduhom, koji omogućava rad u širokom temperaturnom opsegu.
Za ram je najbolje koristiti borove drvene grede preseka približno 100 x 50 milimetara. Pre same upotrebe drvo treba zaštititi odgovarajućim antiseptičkim premazom koji će ga štititi od vlage, buđi i propadanja.
Nakon toga se označava prostor na kojem će bazen stajati i kopaju se rupe za postavljanje nosećih stubova.
Stubovi se učvršćuju sitnim šljunkom koji mora biti dobro sabijen kako bi konstrukcija ostala stabilna.
Završni radovi i punjenje bazena vodom
Kada je osnovni ram postavljen, potrebno je povezati gornji deo konstrukcije daskama, dok se donji deo dodatno učvršćuje letvicama postavljenim na visini od približno 20 do 40 centimetara.
Za srednje stubove preporučuje se postavljanje dodatnih ojačanja, jer voda u bazenu stvara veliki bočni pritisak na zidove konstrukcije.
Nakon završetka drvenog rama postavlja se PVC folija.
Ona se pričvršćuje za konstrukciju pomoću samoreznih vijaka sa podloškama, čime se sprečava cepanje materijala i obezbeđuje čvrsto pričvršćivanje.
Kada je folija pravilno postavljena, ostaje još samo da se montiraju merdevine za ulazak u bazen i da se konstrukcija napuni vodom.
Na taj način se relativno jednostavno može napraviti funkcionalan i praktičan bazen u sopstvenom dvorištu, koji će tokom toplih letnjih dana pružiti osveženje celoj porodici.
