Iako danas novogodišnju jelku kitimo prvenstveno zbog estetike i prazničnog duha, nekada je ovaj ritual imao mnogo dublje značenje. U mnogim delovima Evrope, pa i na Balkanu, jelka i praznični ukrasi bili su povezani sa zaštitom doma, prizivanjem sreće, zdravlja, plodnosti i blagostanja, ali i odvraćanjem negativnih sila u najhladnije doba godine.
Upravo zato se verovalo da određene greške prilikom unošenja jelke, njenog kićenja ili skidanja, mogu privući nesreću, bolest, svađu ili čak “zatvoriti” put sreći za narednu godinu. Iako danas ove običaje posmatramo kao folklor, oni su vekovima bili deo porodične tradicije.
Da li pravoslavci smeju da okite jelku?
Sa druge strane, brojni vernici se i danas pitaju da li je u duhu pravoslavlja kićenje jelke za Novu godinu.
- Čuo sam jednu priču o jelci, legendu poreklom iz Rusije. Kada se rodio Isus, cela priroda je nešto prinela, jedino jelka nije imala šta. Zvezda se sažalila na nju, te je obasjala i obasula svojim sjajem, te je i jelka dobila svoju simbolku. Nije to neko najortodoksnije rešenje, ali ne vidim ništal loše i tome - rekao je protosinđel Teofil, a sa njim se složio još jedan duhovnik:
- Na vrh se stavlja zvezda koja predstavlja vitlejemsku zvezdu, onu koja je pokazivala put mudracima sa Istoka koji su došli da se poklone novorođenom Isusu. Okićene grane predstavljaju prirodu koja se raduje zato što je njen Tvorac sada došao u nju i postao deo nje. A ispod jelke se stavljaju figure Isusa u jaslama, Bogorodice Marije i Pravednog Josifa, kao i anđela, pastira i njihovih ovaca, dakle svih koji su bili svedoci rođenja Isusa, "malog Boga" (jer Božić je deminutiv i znači – mali Bog). Tako su jelka i badnjak u stvari kompatibilni.
1. Preuranjeno unošenje jelke u kuću
U mnogim evropskim kulturama, ali i u našim krajevima, smatralo se da jelku ne treba unositi prerano.
Nekada je postojalo jasno pravilo: Jelka se unosi neposredno pre Božića ili na Badnje veče.
Razlog za to je simbolika: jelka predstavlja svetlost, novi početak, toplinu i božansku zaštitu. Ako uđe rano, verovalo se:
- da se „troši“ njena zaštitna moć
- da dom previše rano otvara vrata zimskim duhovima
- da svetlost ulazi u pogrešan trenutak, pa godina može biti “hladna”, siromašna ili nesrećna
U nekim delovima Srbije čak se govorilo:
“Ko rano okite, rano plaču.”
Naravno — simbolično.
2. Skidanje jelke prerano ili prekasno
Jelka se tradicionalno držala od Božića do Bogojavljenja, otprilike 12 dana.
Skidanje pre tog perioda smatralo se lošim znakom:
- kao da izbacuješ prazničnu zaštitu iz kuće
- kao da “teraš” sreću napolje
- kao da prekidaš vreme radosti pre nego što je završeno
S druge strane, ostavljanje jelke predugo takođe se smatralo problematičnim:
“Stajaća” jelka posle Bogojavljenja navodno donosi letargiju, razdor i bolesti
Predugo držanje ukrasa tumačilo se kao znak da kuća “stoji u mestu” i da će godina biti stagnirajuća.
Prema starom verovanju, jelku treba skinuti pre prvog zalaska sunca nakon Bogojavljenja, jer se verovalo da “tamna sila zime” posle tog dana prestaje da bude opasna.
3. Pogrešan izbor ili nepravilno postavljanje ukrasa
U našoj tradiciji i slovenskom folkloru postojala su brojna pravila o simbolici ukrasa. Nepravilno korišćenje moglo je da se tumači kao loš znak.
Najčešće nepoželjne greške bile su:
- Slomljene kuglice na jelci
U nekim krajevima se verovalo da puknuta kugla znači:
– bolest, svađu ili finansijsku štetu.
Nikada se nije ostavljala na jelci — odmah se iznosila iz kuće.
- Jelka bez svetala
Svetlost je imala snažno simboličko značenje:
- štiti dom,
- donosi radost,
- tera tamu, melanholiju i „zimske sile“.
Ako jelka ostane bez svetala ili sa slabo upaljenim lampicama, verovalo se da dom ulazi u sledeću godinu “bez vatre i snage”.
- Preterano kićenje (simbol pohlepe)
Iako su danas bogate dekoracije normalne, nekada se smatralo da previše ukrasa pokazuje:
- pohlepu,
- sujetu,
- “prizivanje” tuđe zavisti, što se smatralo nesrećom.
U nekim selima su govorili:
“Kitka koliko treba, da se zna mera u kući.”
- Jelka postavljena na pogrešno mesto
Postoje stara kućna verovanja da jelka ne sme da stoji:
- na prometnom prolazu u kući (donosi svađu)
- ispred vrata (blokira sreću)
- odmah uz prozor (sreća “beži napolje”)
Idealno mesto je ugao dnevne sobe — simbol stabilnosti.
U nekim slovenskim domaćinstvima smatralo se da “vrh jelke” treba da bude okrenut ka istoku, ka izlasku sunca — ka svetlosti.
Ako je okrenut ka zapadu, to se tumačilo kao: umor, zastoj, “slabljenje” doma.
- Simboli koji donose sreću (i koji se nikada nisu uklanjali)
Da sve ne bude mračno — postojale su i dobre, lepe simbolike.
Zvezda na vrhu jelke - simbol Božije svetlosti, nade i vođstva.
Ako padne — znak je da će godina biti puna iskušenja.
- Paukova mreža – neočekivani simbol sreće
U nekim delovima Evrope (a tragovi postoje i kod nas), mala paukova mreža na jelci smatra se znakom blagostanja i zdravlja.
Legenda kaže da je pauk pomogao da se sakrije Sveta porodica — zato se smatra zaštitnikom doma.
- Zeleni ukrasi (grančice, venčići)
Zelenilo je simbol života usred zime. Što je više prirodnog zelenila, verovalo se da će naredna godina biti plodna.
- Zvončići
Verovalo se da zvuk zvončića rasteruje sve negativno i donosi mir u kuću.
Zašto su ova verovanja nastala?
Stari običaji nisu bili puko praznoverje bez smisla. Oni su nastali iz potrebe da:
- kuća bude sređena i topla u najhladnijem periodu godine
- porodica ima zajedničke rituale
- ljudi osete sigurnost i simboličnu zaštitu
- praznični period ima jasne početke i završetke
- dom se napuni svetlošću kada je napolju mračno
Danas možemo da ih posmatramo kao lepe fragmente tradicije — ne nužno kao strogo pravilo, ali svakako kao zanimljiv deo kulturnog nasleđa.
