U bajkama se nakon raznih peripetija, zlih sestara, veštica i čarolija, princ i princeza venčaju se i žive dugo i srećno.
Tako bajka završava, a počinje dokumentarni program. Nazvaćemo ga "opstanak".
Ulaskom u brak zahvaljujući opstanku se ljudi menjaju. Ne zbog braka već zbog opstanka. Od raznih promena i transformacija jedna od najbitnijih je transformacija princa u konja i princeze u kobilu. Ova promena se dešava postepeno i polako i postane ti jasna možda nakon par godina.
Nakon par godina, shvatiš da vazda nešto tegliš i vučeš, ili decu ili torbe ili kese. Jednostavno, dolaskom mladunaca, princ i princeza postaju konji tegljači.
Opet ne zbog dece, već zbog opstanka.
Jedno vuče kese, drugo vuče decu, pa nekad pobrkaš i kese i decu. Pa malo psuješ i galamiš, jer on ne gleda gde ti gledaš, a ti ne gledaš gde on gleda. Pa se dete rasplače.
Onda umiruješ dete, pa ti krivo što galamiš zbog gluposti. Umiriš dete, pa ako vam je baš dan i više niko ne galami i ne psuje, kesa vam pukne, po mogućnosti u gepeku jer vam je dan. Ako nije, onda vam se i nešto od namirnica prolije ili prospe. Onda dete pita “Šta je bilo?”, a ti probaš da ne psuješ, pa samo peniš, i kupiš to što se prosulo. I nekako skupiš i decu i kese i sebe pa povučeš onako pravo konjski.
Što se pre preobratite u konje, lakše će vam biti i povećavate šansu za opstankom. Kad postaneš konj, bolje vučeš i dobiješ konjske živce.
I da, molim da se ovo uvede u registar bajki ako postoji.
Autorka teksta: CaraDara
