Većina porodica odlazi u prodavnicu nekoliko puta nedeljno, često kupujući više hrane nego što im je zaista potrebno. Međutim, Ešli Man (40) iz američkog grada Spokejna odlučila je da proveri da li njena porodica može da izdrži čitavih godinu dana bez ijedne kupovine namirnica u prodavnici.
Na ovaj neobičan izazov pristala je zajedno sa suprugom i dvoje dece, ne sluteći da će ih eksperiment naučiti mnogo više od samostalnog obezbeđivanja hrane. Najveći šok usledio je kada je shvatila koliko su namirnica ranije bacali, a da toga nisu bili ni svesni.
Od svakodnevne kupovine do sopstvenih zaliha hrane
Ešli živi sa suprugom Gejvinom i decom Remi (6) i Kenonom (7). Sve je počelo kada je pohađala kurs o čuvanju hrane i samoodrživosti, gde je upoznala lokalnu poljoprivrednicu koja joj je približila način života zasnovan na sopstvenoj proizvodnji i korišćenju domaćih namirnica.
„U početku sam samo razmišljala o tome da više stvari počnem da pripremam kod kuće. Onda sam se zapitala da li bismo mogli da izdržimo mesec dana bez odlaska u prodavnicu“, ispričala je Ešli za magazin People.
Međutim, mesec dana joj se učinilo previše jednostavnim, pa je odlučila da izazov produži na čitavu godinu. Kada je suprugu predložila ideju, on ju je podržao.
Pre početka eksperimenta, Ešli se šali da je bila jedna od najredovnijih korisnica aplikacije Instacart, preko koje je gotovo svakodnevno naručivala namirnice. Sada je morala da nauči da unapred planira obroke i pažljivo raspoređuje ono što imaju.
Počela je da kupuje veće količine hrane direktno od lokalnih proizvođača. Od jednog farmera kupila je čak polovinu krave, a meso je podelila na porcije i zamrzla. Voće i povrće počela je da konzervira kako bi imala zalihe za zimske mesece.
Porodica sve češće odlazi na lokalne pijace i poljoprivredna gazdinstva, a njihov jelovnik sada uglavnom zavisi od toga koje su namirnice u sezoni. U dvorištu su zasadili i malu baštu u kojoj uzgajaju šargarepu, luk, zelenu salatu i brokoli.
Otkriće koje ju je najviše iznenadilo
Ipak, najveća promena nije bila u načinu kupovine, već u odnosu prema hrani. Ešli priznaje da ranije uopšte nije bila svesna koliko namirnica završava u smeću. Tek kada je počela sama da uzgaja, priprema i čuva hranu, shvatila je koliko je truda potrebno da ona stigne na porodični sto.
„Nisam shvatala koliko smo hrane bacali dok smo živeli kao većina ljudi i redovno kupovali namirnice. Sada ne dozvoljavam da se bilo šta baca. Ako sam nešto sama pripremila, odmah razmišljam kako da to sačuvamo u zamrzivaču“, objasnila je.
Posebno ju je iznenadilo to što su i deca lako prihvatila novi način života. Iako je očekivala da će upravo njima biti najteže, Remi i Kenon pokazali su veliko interesovanje za uzgoj i pripremu hrane.
Prema njenim rečima, sada mnogo bolje razumeju odakle dolaze namirnice i koliko je rada potrebno da bi se pripremio obrok.
Da li će se ikada vratiti starim navikama?
Ešli kaže da se porodica oseća dobro i da su svi zadovoljni promenama. Čak primećuju da im hrana koju jedu u restoranima ponekad ne prija kao obroci koje sami pripremaju kod kuće.
Ipak, priznaje da još ne zna da li će nakon završetka jednogodišnjeg izazova potpuno nastaviti ovim putem. Moguće je da će ponovo kupovati pojedine namirnice u prodavnicama kada im to bude praktičnije, ali ne planira da se vrati starim navikama u potpunosti.
„Osećam veliko zadovoljstvo i ispunjenost zbog toga što možemo sami da obezbedimo deo hrane. Svi su prihvatili ovu promenu i za sada nam ide odlično“, kaže Ešli.
Dodaje da njen cilj nije da ubedi druge porodice da prestanu da kupuju u prodavnicama, već da pokaže kako čak i male promene mogu da naprave veliku razliku.
Kako ističe, svako može da počne od nečeg jednostavnog – da zasadi nekoliko vrsta povrća, kupuje od lokalnih proizvođača ili nauči da sačuva višak hrane za kasnije.
Stil / People