Pitali smo muškarce šta su njihove žene prestale da rade kada su dobili decu i njihovi odgovori su nas ostavili bez teksta.
Jedan je rekao: „Prestala je da jede hranu dok je još bila topla.“
Drugi je rekao: „Prestala je da kupuje bilo šta za sebe, bez griže savesti.“
Jedan otac je ćutao sekundu pre nego što je rekao: „Pevala je po kući sve vreme ranije. Iskreno se ne sećam kada sam je poslednji put čuo da to radi.“
Nijedan od odgovora nije zvučao dramatično, ali zajedno naslikali su sliku koju većina ljudi ne primećuje dok već ne postane normalna.Žena polako nestaje na male, nevidljive načine. Manje odmora. Manje mekoće. Manje vremena za sebe. Manje osećaja kao osoba, a da nije svima potreba. A zastrašujuće je koliko često ljudi hvale majke što „rade sve“, dok potpuno ignorišu koliko ih to emocionalno košta.
Jedan tata je rekao nešto o čemu se treba zamisliti: „Prestala je da me traži za pomoć. Ne zato što joj više nije bila potrebna. Zato što se navikla da sve sama nosi.“
Zato mnoge žene ne postaju „hladne“ nakon dece. Iscrpljuju se. Mentalno se preopterećuju. Emocionalno se ne vide. I mnogi muškarci ne shvataju da se veza menja dok toplina već bledi, ali ne zato što je prestala da ga voli, već zato što je prestala da se oseća brižno.
Čini se da najjači očevi ipak razumeju jednu stvar: Zaštita porodice takođe znači zaštita žene koja je odgaja. Ponekad ljubav izgleda manje kao veliki gestovi, a više kao primećivanje da se nije odmarala nedeljama i govorenje: „Mogu ja ovo. Idi malo da dišeš.“
Mali trenuci poput tog su važniji nego što većina ljudi shvata.
