Pre skoro 40 godina na današnji dan 1987. rođena je prva beba u SFRJ koja je nastala vantelesnom oplodnjom.
Vranjanka Slavica Trajković se borila 14 godina da zatrudni prirodnim putem, a onda je Miloš rođen 27. juna 1987. u Ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front", devet godina nakon prve bebe začete na isti način, koju je rodila Luis Braun iz Velike Britanije.
Danas, vantelesna oplodnja je uobičajena pojava kako u Srbiji, tako i širom sveta, a Miloš je svojevremeno podelio svoje iskustvo i otkrio kako je reagovao kada je saznao za to.
"Za čitavu situaciju nisam saznao prvo od roditelja, već kada sam jednom prilikom ostao kod kuće sam. Preturao sam po fiokama i u jednoj našao isečke iz novina sa člancima gde se opisuje naš slučaj. Majka je sve to sekla i čuvala. Ja sam tražio neke druge stvari i naišao na to. Bilo je tu isečaka u kojima se pisalo kada je to urađeno, pa kada sam rođen, kada sam prohodao, pa za prvi rođendan i tako redom. To je baš bilo tada medijiski ispraćeno", kaže Miloš.
"Kada sam saznao bio sam u osnovnoj školi i nisam baš mogao da shvatim šta to znači, bilo mi je nepoznato, čudno. Bio sam zaprepašćen, bilo mi je to sve čudno, mislio sam da je to nešto strašno, pa sam krenuo sam da istražujem. I, ranije mi je bilo čudno što su moji roditelji stariji u odnosu na roditelje druge dece. Posle sam pričao sa roditeljima i oni su mi objasnili sve", navodi Miloš.
On priča da je njemu sve to donelo publicitet, intervjue sa novinarima, ali da mu i nije bilo neki problem, misleći na odrednicu "prva beba iz epruvete".
"Tog 27. juna 1987. godine cela Jugoslavija je iščekivala rezultat 'čuda medicine', kako je tada nazivan pokušaj vantelesne oplodnje. Svake godine, obično za rođendan javljaju se mediji", dodaje Miloš.
Trajkovići su bili veoma širih vidika za ono vreme, iako su radnička porodica. Otac je radio na železnici, a majka u "Jumku". Kaže da njegovi roditelji, nisu govorili mnogo o tim pionirskim poduhvatima u srpskoj medicini, kao i o tome da su prvi dobili dete u Srbiji koje je začeto vantelesnim putem.
"Moji roditelji su sledeće godine, u julu 1988. godine dobili i drugo dete, mog brata. On je začet prirodnim putem, tako da su dobili još jednu nagradu, jer je očigledno njihova želja da imaju decu bila prevelika, kao i borba, ali i hrabrost da se upuste u nešto što je medicinski bilo novo, nepoznato. Mnogi su ih odvraćali od toga, ali oni su želeli da postanu roditelji i upustili se u svojevrsni eksperiment. Kada je lekar majci objašnjavao da taj način začeća uspeva jedan u hiljadu ili jedan u sto, majka je rekla, pa možda sam baš ja ta stota ili hiljadita. Svih devet meseci trudnoće i pripreme za nju, preležala je u bolnici", dodaje Miloš.
Miloš se bavi privatnim biznisom, oženjen je i otac troje dece, koja su začeta prirodnim putem.
"Tek kada sam zasnovao porodicu i dobio decu, shvatio sam kolika je bila borba mojih roditelja, ali i koliko su bili korak ispred svog vremena, verujući u nauku i medicinu. Drago mi je da su moji roditelji i moje rođenje, verovatno ohrabrili mnoge parove da se odvaže i ohrabre na takve korake, a medicini pomogli da napreduje", ističe Miloš.
Miloš je jednom prilikom gostujući u jutarnjem programu na TV Prva poručio parovima koji prolaze kroz istu situaciju da ne odustaju nikada. "Neplodnost nije neuspeh. Svakako treba da se više priča o tome i ljudi koji prolaze kroz proces vantelesne oplodnje ne treba da se stide. Ne smeju da imaju osećaj srama, neuspeha, ili jednostavno da obraćaju pažnju na pritisak okoline. Snovi se ostvaruju, biti roditelj je smisao života", poručio je tada Miloš.
Takođe navodi da je zbog svoje životne priče imao dosta smešnih situacija u životu. "Bilo je to ranije neobično, ljudi su hteli da me vide, da me pipnu, da me dodirnu, kao da sam sa druge planete. Danas je ovaj način začeća, sve češći i nešto sasvim noprmalno. Tako da nisam više toliko atraktivan", u šali kaže Miloš.
Stil / Mondo
