Britanka Luiza Braun, u svetu poznata kao prva "beba iz epruvete", napunila je 40 godina.
Iako kaže da bi joj lično bilo draže da je njen rođendan njena lična stvar, jasno joj je da je njenim rođenjem počela istorija koju do danas proslavlja između 6 i 8 miliona beba rođenih postupkom vantelesne oplodnje, sve njihove porodice, nauka i naročito medicina.
Četrdeset godina od rođenja prve bebe iz epruvete petomesečnom izložbom (otvorenom 5.jula) proslavlja i čuveni Muzej nauke u Londonu, izložbom posvećenom desetogodišnjem mukotrpnom istraživanju koje je 1978. godine konačno dovelo do rođenja prve "bebe iz epruvete".
Vantelesnu oplodnju naučnici širom sveta smatraju najznačajnijim dostignućem humane medicine 20. veka, a londonski Muzej nauke je izložbom želeo da podseti i na troje naučnika, po mnogima, "zaboravljenih pionira vantelesne oplodnje" - Roberta Edvardsa, Patrika Steptoa i Džin Purdi, bez čijeg decenijskog odlučnog nastojanja da pobede problem neplodnosti danas ne bi imali desetine miliona srećnih ljudi, koji su se ostvarili u ulozi roditelja.
Sterilitet je globalno postao sve češći problem u 21. veku, koji nije zaobišao ni Srbiju. I u našoj zemlji neplodnost muči gotovo svaki peti par, pa država sve više pažnje posvećuje ovom problemu. Lekari ipak podsećaju da medicina još uvek nije dala odgovor na pitanje zašto vantelesna oplodnja nekada uspe, a nekada ne, te da je za uspešno ostvarenje trudnoće često neophodno više pokušaja.
"Na nužnost višestrukih pokušaja vantelesne oplodnje, na verovanje u ono što radite i na spremnost na istrajnost podseća nas i ova velelepna izložba posvećena nastanku revolucionarnog postupka vantelesne oplodnje", kaže profesor Slobodan Radulović jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti reproduktivnog zdravlja.
Kao naš pionir u oblasti vantelesne oplodnje, doktor Radulović izražava nadu da će nauka krupnim koracima nastaviti i dalje, imajući u vidu da su u proteklih četrdeset godina nađeni odgovori i na problem muškog steriliteta, da su usavršena tehnološka sredstva poput 4D ultrazvuka, inkubatora za permanentno posmatranje razvoja embriona i slično, te da se uveliko radi na ispitivanju mogućnosti stvaranja jajnih ćelija od tkiva kože.
"Ipak, dok nauka radi svoje na nama je da iskoristimo postojeće mogućnosti i zato apelujem na državu, ali i na kompanije koje se rukovode principima društvene odgovornosti da zajedničkim snagama stvorimo mogućnost da i parovi u Srbiji mogu sebi da priušte višestruke pokušaje", zaključuje povodom 40-tog rođendana prve "bebe iz epruvete" profesor Radulović.
